Fosilnim strukturama koje su stare između 210 i 230 miliona godina se obale Zavojskog jezera na Staroj planini lokalno stanovništvo popločava dvorišta.
Geohemičar prof. dr Pavle Premović uputio je apel da se obale Zavojskog jezera na Staroj planini, na kojima se nalazi verovatno najveće nalazište fosilnih struktura na Balkanu i Evropi, stavi pod zaštitu države.
Kako je Tanjugu danas izjavio profesor Premović reč je o fosilnim strukturama koje su stare između 210 i 230 miliona godina.
Ta nalazišta su ugrožena jer lokalno stanovništvo pločama, koje su deo fosilnih struktura, popločava dvorišta i koristi na druge načina kao građevinski materijal i na taj način se uništavaju ova izuzetno značajna nalazišta.
"Obale Zavojskog jezera bogate su fosilnim strukturama iz gornjeg trijasa, što je negde između 210 i 230 miliona godina. To je verovatno jedno od najbogatijih i najvećih ovakvih nalazišta na Balkanu. Fosilne strukture ukazuju na to da je ovde bilo tropsko more koje je bilo bogato živim svetom.
To nalazište treba da bude pod zaštitom države, a ne da se raznosi materijal i da se popločavaju dvorišta u vikendicama i slično. To je apel lokalnim, regionalnim i republičkim organizacijama koje su zadužene za tako nešto", kazao je za Tanjug prof. Premović.
Prema njegovim rečima, radi se o nalazištu koje je po visini oko devet metara.
"To znači da tu na jednom mestu u preseku imamo milion, možda i dva miliona godina zemljine istorije. U gornjim slojevima fosilnih struktura najverovatnije imamo prelaz između trijasa i jure, kada je bila jedna od pet najvećih bioloških katastrofa u zemljinoj istoriji.
Tada je otprilike 20 odsto živog sveta nestalo. U donjim slojevima je verovatno prelaz između perma i trijasa. To je najveća biološka katastrofa u biološkoj istoriji zemlje gde je 70 posto živih organizama na kopnu nestalo, a 90 odsto u moru. Ima raznih mogućih uzroka poput vulkana, opadanja nivoa mora, udara komete, asteroida, još nije to razjašnjeno.
Meni je žao što zbog nedostatka finansijskih sredstava nismo mogli da istražimo te prelaze, s obzirom da je to moja struka, kao geohemičara", kaže Premović i dodaje da za istraživanja nije potrebno puno para.
"Ovo su relativno jeftina istraživanja jer u ovakvim situacijama imate besplatne uzorke, s obzirom da se proučavaju stene. To su jeftini projekti, naročito za ove površinske preseke kao ovde, gde ne trebaju neke posebne bušotine jer se sve vidi na površini", zaključuje Premović.
Premovićev mladi asistent-istraživač Djorđe Radenković kaže da okolina Zavojskog jezera verovatno predstavlja najveće i najbogatije nalazište u Evropi na kome su pronađene dve vrste fosilnih struktura.
"Ovde imamo dve vrste fosilnih struktura, talasinoide, koji predstavljaju kanale kojima su se kretale morske životinje koje su se skrivale od tadašnjih grabljivica i lumakela. One su skupovi morskih školjkica nataloženih u sedimentnom mulju", kaže Radenković.
