"Oko 10 procenata od ukupnog broja pritužbi ukazuju na određene povrede prava dece", rekla je Stevanović na okruglom stolu u Kragujevu pod nazivom "Usluge za decu u lokalnoj zajednici i restriktivne ekonomske mere".

Naglašavajući da su najzastupljenije pritužbe za vršnjačko nasilje, Stevanović je rekla da se pritužbama na povređena prava dece ukazuje i na razne vrste socijalnih usluga.

"To su, pre svega, pravo na usluge boravka dece u dnevnom boravku, postojanje asistenata kod inkluzivnog obrazovanja, znači uglavnom sve ono na sta deca imaju prava, a koja sistem u ovom trenutku nije u mogućnosti da podrži", rekla je Stevanović.

Naglašavajući da postoje roditelji koji nisu zaposleni i žive na granici siromaštva, te da nisu u mogućnosti da deci pruže egzistencijalne usluge, da se bave različitim sportovima, da imaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, Stevanović je rekala "to su sve segmenti na kojima može i te kako da se radi", i da ne treba da se dešava da se skuplja novac da bi određena deca isla na lečenje u inostranstvo.

Govoreći o uticaju restritkivnih ekonomskih mera Vlade Srbije na socijalni sektor, Stevanović je rekla da se "već vidi kroz praksu da se to odražava na prava dece".

"Primer Aleksinca sigurno nije jedini u Srbiji", rekla je ona i dodala da u toj opštini, iako su prepoznali potrebu postojanja dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju, i budžetom za ovu godinu planirali finansijska sredstva, taj dnevni boravak ne radi".

"Zbog zakona, koji je donet i zabrani zapošljavanja, u toj opštini ne mogu da angažuju ljude, i odluku o dnevnom boravku za decu sa invaliditetom su stavili van snage", rekla je Stevanović.

Ona je navela i da tim zakonom, 533 lica ostaje bez angažovanja u socijalnim ustanovama u Srbiji.

Okrugli sto o temi "Usluge za decu u lokalnoj zajednici i restriktivne ekonomske mere" organizovao je Zaštitnik građana Srbije, sa ciljem da predstavi rad te institucije, kao i da se identifikuju problemi u jedinicama lokalne samouprave.