Grupa pripadnika Žandarmerije, koja je iz Obrenovca, tokom poplavnog talasa čamcima evakuisala građane je obišla neke od njih. Obrenovčani za njih imaju samo reči hvale.
U dvorištu kuće Slaviše Vitorovića, koji je sa porodicom bio evakuisan čamcem, došle su i komšije - Dragutin Brković i Dubravka Jakovljević, koji su takođe bili spaseni zahvaljujući pripadncima Žandarmerije.
"Bio sam sa majkom u kući, voda je naglo dolazila i to je bilo kao da odvrnete česmu i sipate u flašu a išlo je onako, tom brzinom...majku sam digao na vitrinu i izašao sam na ulicu...momci su već bili spremni i oni su čamcem došli do terase", priča Vitorović.
"Prvi je stigao Petronijević, prvo me je pitao jel možeš, koliko si u vodi...ja kažem bio sam jedno sigurno tri sata... kažem moram i onda smo je zajedno uneli u čamac", seća se Vitorović.
Brković, prvi komšija, koji ima skoro 90 godina kaže da nikada nije bilo takvih poplava i pogotovo izlivanja Klubare,Tamnave...
"Ja sam mislio da neće ući u kuću...i kažem neću da idem nigde... međutim ona raste, gura...i onda poče i jaka kiša i mislio sam da ostanem da neće doći na sprat ali došlo... i oko četiri sata ujutro nađe čamac i uđem bos, u čarapama...", priča on.
Brkovićevu zahvalnost pripadnicima Žandrmerije na pomoći deli i Dubravka Jakovljević, koju je sa terase kuće sin spustio u čamac Žandarmerije čiji pripadnici su je potom evakuisali na sigurno.
"Ja sam treća kuća odvde... sa sprata čamcem sam evakuisana i gledala sam samo šta će biti samnom... otišla sam čamcem do "Jefimije" mokra do pola a sa sprata me sin spustio u čamac", priča ona.
Pripadnici Drugog odreda Žandarmerije Slobodan Petronijević, Miodrag Nikolić i Ivan Jovanović kažu da je biil teško, ali i da su postupili i profesionalno i odgovorno jer, takav im je i posao.
"Bilo je teško...ali je naša profesionalnost morala da bude na nivou... hvala i građanima koji su nas slušali i na kraju krajeva poštovali su našu reč tako da nismo imali mnogo problema sa ovi delom ovde", seća se Nikolić.
"Imali smo problema sa onima koji nisu hteli da izlaze... hvala bogu uspeli smo da privodemo kraju - u ovom kraju smo bili dva dana, inače bili smo svuda od Baričke reke, Belog polja, Poljana ... na kraju smo ovde završili zarobljeni ali uspeli smo da pomognemo našem narodu", priča on.
Pomagao sam ljudima, veslao sam lopatom, priča Jovanović kome je u sećanju ostalo da jedan od komšija, koji je imao golubarnik u početku nije hteo da se evakuiše.
"Molili smo ga pola sata...on je molio samo golubove da mu pustim da polete...nakon toga sam čamcem došao do gospodina i evkuisao njega, sina i snaju", kaže Jovanović.
"Davali smo sve od sebe... šta da kažem drugo...jednostavno naše mogućnosti kolike su bile... davali smo sto odsto od sebe", navodi Jovanović.
Petronijević ističe i da je pružanje pomoći i evakucija građana i Obrenovca bila i posao i dužnost pripadnika Žandrmerije.
"Nije nam bilo ni teško da pomažemo tim ljudima... dosta su i oni nama pomogli, slušali su - ušli smo u petak ujutro kada je voda počela da dolazi, ostali smo do subote u noć i zadnji smo se izvukli", priča on.
"Svuda je bilo teško i u Poljanama i ovde...ostalo je negde oko 1.500 ljudi... to je gore stajalo na ulici i nikoga sem nas nije bilo... da smo se i mi evakuisali šta bi bilo... tako da su oni bili uz nas, mi uz njih i tako celu noć", kaže Petronijević.
