Rasprava o zaštiti privatnosti produžena do 10.7.

"Postoje dva i više nego dobra razloga za radikalne izmene zakona u ovaj oblasti. Jedan je direktno formalno pravna obaveza koju Srbija ima još od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dok je drugi još životniji i važniji, a to je potreba da imamo zakon koji će stvarano omogućiti zaštitu privatnosti podataka građana na način na koji to naš Ustav proklamuje jer zakon koji imamo u mnogim oblastima ne može'', rekao je Tanjugu Šabić.

Ukazujući da je Model novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pripremio u konsultaciji sa predstavnicima akademske zajednice i eksperata, a da je javna rasprava trebalo da traje do 30. juna, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rekao je da je to njegov pokušaj da pruži ozbiljan doprinos naporima države i vlade u unapređenju stanju u toj oblasti.

''Sredinom juna na zvaničan sajt poverenika podigli smo Model novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i pozvali smo sve zainteresovane na javnu raspravu. Predvideli smo da rok za raspravu bude 15 dana, a da nakon toga, pošto bi analizirali i razgovarali o svim sugestijama i primedbama, tekst učinimo još kvalitetnijim i dostavimo ga, preko nadležnog ministarstva, Vladi Srbije na dalju proceduru'', rekao je Šabić dodajući da je dosadašnja javna rasprava imala efekta i to posebno u poslednjih nekoliko dana.

On je istakao da je ubeđen da će se na pravi način razumeti pokušaj da se doprinese državnim naporima da se donese zakon koji je u interesu građana.

''Srbiji treba kompletniji zakon od onog koji ima'', rekao je Šabić dodajući da postojeći zakon ima određene nedostatke - nije usaglašen sa standardima EU koji su u međuvremenu evoluirali, a ostavio je i neuređen čitav niz oblasti.

Prema njegovim rečima, postoje kopletne oblasti od videonadzora, biometrije do bezbednosnih provera koje nemaju nikakve zakonske odredbe.

U tom kontekstu, kako je rekao, očekuje da će vlada napor poverenika prepoznati kao konstruktivan i dobronameran i da će u interesu, pre svega građana, da ga konzumira.

On je pojasnio da Model zakona ne može da rešava sve probleme, ali da podseća da ostaje još gomila akata koje drugi organi moraju doneti.

Podsećajući da duže od pet godina nije doneta Uredbi o zaštiti posebno osetljivih podataka iako je to zakonom proklamovano, kao i da već tri godine nije usvojen Akcioni plan za sprovođenje Strategija za zaštitu podataka o ličnosti, poverenik je ocenio da ti i slični propusti više ne smeju da nam se dešavaju.

On je naveo da je više puta upozoravao da mora još mnogo toga da se radi kada je reč o primeni zakona, ali i edukaciji onih koji se bave podacima i građana.

''Ovaj Model zakon je pored dobrog i kvalitetnog pokušaja da se unapredi normativna sfera i upozorenje da cela država, pogotovo vlada, moraju bitno da menjaju odnos prema stanju u ovoj oblasti'', zaključio je Šabić.