Prednosti alternativnih sankcija su u tome da i država i pojedinac imaju koristi, dodao je on.
Korist države je u tome da se smanjuje prenaseljenost zatvora, rekao je Hrast i naglasio da su "srpski zatvori prepuni".
Prednosti alternativnih sankcija je u tome da se ne troši novac za osuđenika, 15 evra dnevno kao i to da je veliko učešće lokalnih zajednica u realizaciji tih sankcija, objasnio je Hrast.
Prema njegovim rečima, iskustvo je pokazalo da ništa ne deluje tako upečatljivo na osuđenog nego kada ga njegova sredina opominje, pomaže mu i kontroliše ga u izvršavanju kazne.
Pojedinac ima koristi jer ne ide u zatvor, rekao je Hrast i dodao da se za jednu od najčešćih krađa, krađu struje, išlo u zatvor od dva do tri meseca.
Hrast je rekao da je u Srbiji ukupno oko 500 osoba do sada bilo obuhvaćeno alternativnim sankcijama.
Vođa tima projekta "Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji" Rodžer MekGarva rekao je da je cilj projekta da sudije i tužioci postanu svesni alternativnih sankcija.
"U većini evropskih zemalja alternativne sankcije su glavni način sprečavanja zatvorenika da počine zločin, ali i način da ostanu deo svoje zajednice, kruga prijatelja", dodao je on.
Do sada je u Srbiji otvoreno 16 kancelarija za alternativne sankcije, a izvršenje sankcija obavljaju imenovani poverenici u okviru Odeljenja za tretman i alternativne sankcije pri Upravi za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.
Projekat "Jačanje sistema alternativnih sankcija u Srbiji" sprovodi konzorcijum koji predvodi nemačka organizacija GIZ.
Projekat traje od septembra 2011. godine do oktobra 2014. godine.
