Ujedinjene nacije upozorile su u Njujorku na opasnost da balkanske države, kao i delovi centralne Afrike i Kariba, upadnu u zamke kriminalnih aktivnosti vezanih za šverc droge.
Poboljšanja pravosudnog sistema i borba protiv korupcije predstaljaju najuspešnije kontra-mere protiv tog fenomena, navedeno je u novom izveštaju UN o trgovini droge.
U izveštaju su izneti zabrinjavajući podaci o novom porastu proizvodnje sirovog opijuma u Avganistanu, kao i da je u jugoistočnoj Evropi u prethodnih godinu dana zaplenjeno više od 10 tona heroina, od čega 360 kilograma na teritoriji Crne Gore i Srbije.
Zvaničnici UN, još ranije, označili su takozvani "balkanski put" kao jedan od glavnih pravaca šverca ove droge iz Avganistana, u kojem se proizvodi više od 90 odsto heroina, do tržišta u zapadnoj Evropi.
Krijumčari vešto koriste korupciju, nestabilnost i institucionalne probleme pojedinih država na Balkanu, kako bi organizovali "posao" vredan nekih sedam milijardi dolara godišnje, navedeno je u dokumentu svetske organizacije.
UN su ponovo upozorile na opasnost da Avganistan postane najveći svetski snabdevač drogom, navodeći da je u toj državi, na primer, makom posejana znatno veća površina zemljišta nego u bilo kojoj drugoj državi, ukljucujući i polja koke u Kolumbiji.
Prema podacima UN, nekih 42 odsto svetske proizvodnje kokina i 26 odsto heroina nikada ne stignu do potrošača, zbog pravovremenih akcija policije.
Ipak, u Avganistanu je ove godine, ponovo, zabeležena rekordna proizvodnja sirovog opijuma, odnosno za 17 odsto vise u odnosu na 2006. kada je u toj džavi proizvedeno 6.100 tona te osnovne sirovine za dobijanje heroina.
U toj državi makom je, ove godine, bilo zasejano 193.000 hektara, što u značajnoj meri prevazilazi čuvena polja koke u Kolumbiji, Boliviji i Peruu.
Zalihe sirovog opijuma u Avganistanu procenjene su na 3.300 tona, navedeno je u dokumentu UN.
(Tanjug/Na slici: Uništavanje zaplenjenog opijuma u avganistanu)
Poboljšanja pravosudnog sistema i borba protiv korupcije predstaljaju najuspešnije kontra-mere protiv tog fenomena, navedeno je u novom izveštaju UN o trgovini droge.
U izveštaju su izneti zabrinjavajući podaci o novom porastu proizvodnje sirovog opijuma u Avganistanu, kao i da je u jugoistočnoj Evropi u prethodnih godinu dana zaplenjeno više od 10 tona heroina, od čega 360 kilograma na teritoriji Crne Gore i Srbije.
Zvaničnici UN, još ranije, označili su takozvani "balkanski put" kao jedan od glavnih pravaca šverca ove droge iz Avganistana, u kojem se proizvodi više od 90 odsto heroina, do tržišta u zapadnoj Evropi.
Krijumčari vešto koriste korupciju, nestabilnost i institucionalne probleme pojedinih država na Balkanu, kako bi organizovali "posao" vredan nekih sedam milijardi dolara godišnje, navedeno je u dokumentu svetske organizacije.
UN su ponovo upozorile na opasnost da Avganistan postane najveći svetski snabdevač drogom, navodeći da je u toj državi, na primer, makom posejana znatno veća površina zemljišta nego u bilo kojoj drugoj državi, ukljucujući i polja koke u Kolumbiji.
Prema podacima UN, nekih 42 odsto svetske proizvodnje kokina i 26 odsto heroina nikada ne stignu do potrošača, zbog pravovremenih akcija policije.
Ipak, u Avganistanu je ove godine, ponovo, zabeležena rekordna proizvodnja sirovog opijuma, odnosno za 17 odsto vise u odnosu na 2006. kada je u toj džavi proizvedeno 6.100 tona te osnovne sirovine za dobijanje heroina.
U toj državi makom je, ove godine, bilo zasejano 193.000 hektara, što u značajnoj meri prevazilazi čuvena polja koke u Kolumbiji, Boliviji i Peruu.
Zalihe sirovog opijuma u Avganistanu procenjene su na 3.300 tona, navedeno je u dokumentu UN.
(Tanjug/Na slici: Uništavanje zaplenjenog opijuma u avganistanu)
Pridruži se MONDO zajednici.
