Poplave i visoka vlaga pogodovali su razmnožavanju komaraca, a prema poslednjem izveštaju Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju nije potvrđeno da su komarci u Srbiji zaraženi virusom zapadnog Nila.
Despot kaže da je Zavod za biocide zadužen za praćenje i detekciju virusa zapadnog Nila kod komaraca u celoj Srbiji i da se trenutno situacija prati u svim poplavljenim područjima u 72 opštine.
"Mi smo u aprilu počeli sa praćenjem brojnosti i vrste komaraca na terenu, kao i prisustva virusa zapadnog Nila. Sa poslednjim, noćašnjim rezultatima još uvek nismo detektovali prisustvo virusa kod komaraca", rekla je Despot Tanjugu.
Ona je ukazala da veliki broj komaraca povećava rizik za prenošenje zaraze i da zavod nedeljno šalje izveštaje nadležnim institucijama i ministarstvu zdravlja kao i lokalnim samoupravama sa preporukom na kojim lokacijama treba intenzivnije tretirati komarce zbog povećanja brojnosti.
"Zbog velikog broja komaraca u svih 72 opštine koje su bile poplavljene dali smo preporuku da mora hitno da se reaguje i da se radi zaprašivanje. Medutim, ne mogu reći da su lokalne samouprave bile spremne ", naglašava Despot.
Direktorka zavoda kaže i da su u stalnmom kontaktu sa Institutom Batut i da je prema poslednjim informacijama koje su od njih dobili u Srbiji zabeleženo deset "verovatnih slučajeva virusa zapadnog Nila", ali da nijedan slučaj nije laboratorijski potvrđen - analizom likvora u Torlaku.
"Deset verovatnih slučajeva ne znači i da imamo deset obolelih od virusa zapadnog Nila. Mi svakodnevno razmenjujemo informacije i držimo sve pod kontrolom", rekla je Despot.
U Institutu Torlak rečeno je Tanjugu da laboratorijski nije potvrđeno prisustvo virusa zapadnog Nila kod pacijenata, dok u Klinici za infektivne i tropske bolesti kažu da su do sada imali nekoliko lakših pacijenata za koje se pretpostavlja da su zaraženi virusom zapadnog Nila.
"One teške forme bolesti- encefalitise i meningitise, koje smo imali prošle godine za sada nemamo. Imali smo samo lakše pojedinačne forme koje su išle kao gripozna stanja", rekao je Tanjugu direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti prof. Dragan Delić.
On kaže da je situacija ove godine povoljnija nego prošle godine kada je u ovo vreme bilo teških formi oboljevanja.
"Jeste da je veliki broj komaraca, ali sve zavisi da li su oni zaraženi. Može se desiti da bude veliki broj komaraca, ali da nisu zaraženi virusom zapadnog Nila pa da nema oboljevanja", pojašnjava Delić.
On je podsetio da je tokom prošle godine u Klinici za infektivne i tropske bolesti lečeno 182 pacijenta i da je smrtnost bila 12,5 odsto.
U 80 odsto slučajeva kod uboda komaraca koji nose virus zapadnog Nila ne razvija se nikakva simptomatologija, dok kod 20 odsto slučajeva simptomatologija je slična prehladi- javlja se malaksalost, groznica, povišna temperatura, dok samo kod jedan odsto inficiranih dolazi do razvoja težih oblika bolesti- meningitisa i encefalitisa.
NEMA NAJEZDE KOMARACA U BEOGRADU
U beogradskom Zavodu za Biocide kažu da je broj komaraca u glavnom gradu u blagom porastu, a uzrok tome je velika količina padavina ove godine.
Predstavnik Zavoda za biocide Branislav Pešić je podsetio da Beograd ima 180 kilometara priobalja, a da veći deo leve obale Dunava nije uređen, i da pored toga postoji i 3,5 kilometra drenažnih kanala, što sve veoma pogoduje razvoju larvi komaraca.
"Beograđani moraju da budu svesni toga da žive na dve reke i da je bilo mnogo padavina ove godine, što pogoduje razvoju komaraca", kazao je Pešić i dodao da "ne možemo govoriti o najezdi komaraca", već samo o blagom povećanju u odnosu na prošlu godinu.
On je pojasnio da se svakodnevno vrši monitoring i larvi i odraslih jedinki komaraca i da se tamo gde dođe do značajnog povećanja vrši zaprašivanje sa zemlje, a da se zaprašivanje iz aviona vrši tek kada do značajnih povećanja jedinki dođe u celom gradu.
Pešić je kazao da najviše komaraca ima u priobalnim delovima grada, a naročito na levoj obali Dunava, odnosno u Ovči i Borči, jer tamo često nije dobro regulisana kanalizacija, što takođe pogoduje širenju komaraca.
