"Uvođenje notarijata zasigurno će doprineti rasterećivanju sudova, bržem odvijanju pravnog prometa i sigurnom ostvarivanju zaštite prava i interesa građanja", istakao je Selaković i izrazio očekivanje da će s obzirom na značaj i obim poverenih i ovlašćenja svoj posao obavljati stručno, profesionalno i odgovorno.
Javni beležnik je pravnik, koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjavu volje, daje joj potrebnu pismenu pravnu formu i o tome izdaje odgovarajuće isprave koje imaju karakter javne isprave.
Originale tih isprava preuzima na čuvanje, a izdaje overene prepise.
U njegove zadatke spada i javno potvrđivanje činjenica.
Pored poslova sastavljanja isprava i poslova overe, koji će biti u isključivoj nadležnosti javnih beležnika, značajan deo nadležnosti sudova, pre svega iz vanparnicne materije (kao što su ostavinski postupci), može biti poveren javnim beležnicima, čime se doprinosi rasterećenju sudova i stvaranju uslova za efikasan rad pravosuđa, rekao je Selaković.
Prema njegovim rečima, javno beležništvo je služba od javnog poverenja, a javni beležnik obavlja delatnost kao isključivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost, u skladu sa zakonom.
Njegov pečat u stvarima iz beležnikovog delokruga, zamenjuje pečat suda, navlasio je ministar.
On je javnim beležnicima poručio da su u obaljanju svog posla samostalani i nezavisani, kao i da će od njihovog odnosa prema profesiji, u velikoj meri zavisiti reputacija te profesije.
Selaković je najavio da će skupština javnih beležnika biti održana 15. avgusta 2014. godine na kojoj će biti formirana Komora javnih beležnika, izabran predsednik Komore, usvojen Statut komore, Javnobeležnicki poslovnik i Poslovnik o radu skupštine, a razmatraće se i izbor člnova Izvršnog odbora i Disciplinskih organa.
Sekalović je ukazao da će do 1. septembra, na predlog Ministarstva pravde biti usvojene i brojne zakonske izmene da bi se stekli uslovi za nesmetan pocetak rada javnih beležnika 1. septembra.
Pored zakonodavnih izmena, u skladu sa Akcionim planom za sprovodenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, doći će i do izrade Programa stalne i početne obuke za imenovane javne beležnike jer, kako je naveo ministar, oni moraju biti dobro obučeni.
Nakon sprovedenog konkursa u junu, 1. avgusta imenovana su 94 javna beležnika za podrucje 32 osnovna suda u Republici Srbiji, koji su danas položili zakletvu.
Iako je konkurs bio raspisan za podrucja 37 osnovnih sudova, za njih pet (Požega, Gornji Milanovac, Arandelovac, Vrbas i Kikinda) nije bilo prijavljenih kandidata.
Selaković je takođe najavio da će se nastaviti raspisivanje konkursa i održavanje ispita za javne beležnike, jer je Pravilnikom o privremenom broju javnobeležnickih mesta predvideno ukupno 371 javnobeležnicko mesto u Srbiji.
Svaka opština u obavezi je da ima najmanje jednog javnog beležnika, jer po Zakonu na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik.
Ministar pravde je takođe podsetio da je Kraljevina Jugoslavija, u nameri da u pravne odnose uvede znatno viši stepen reda i sigurnosti pre 84 godine 1930. donela Zakon o javnom beležništvu.
Međutim ta profesija nije bila dugog veka, niti se ukorenila u svim delovima drzave, a već je 1944. godine ukinuta.
