"Zbog toga su sada utvrđeni rokovi da se registri uspostave na više nivoa, kako u visokoškolskim institucijama, tako i u ministarstvu koje bi trebalo da objedini sve baze podataka", rekao je Verbic.
On je dodao da će radna grupa koja je radila na nacrtu izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju nastaviti da radi izrazivši nadu da će se potpuno novi zakon pojaviti do kraja 2015. godine.
Podršku izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju najavili su poslanici vladajuće većine, dok su predstavnici opozicije, koji neće glasati za predlog izmena zakona, naveli da on neke stvari rešava, ali ne u dovoljnoj meri.
Poslanici Skupštine Srbije "dotakli" su se i autentičnosti doktorata ministra Nebojše Stefanovića, pa je tako poslanica DS Aleksandra Jerkov upitala šta je epilog te priče, a zamenik šefa poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović odgovorio da je afera o navodnom plagijatu "iskonstruisana i ispolitizovana", te da je reč o autentičnom delu
Inspekcija zatvorila šest isturenih odeljenja
Verbiće je danas izjavio da je u prvih 100 dana vlade malobrojna prosvetna inspekcija imala više od hiljadu intervencija i da je u prethodnom periodu zatvoreno šest isturenih odeljenja.
Verbić je istakao da inspekcija radi svoj vrlo težak posao i da to ima efekta.
"Oni su utvrdili za šest isturenih odeljenja da ne zadovoljavaju uslove, izgubili su dozvolu za rad, zatvoreni su", rekao je Verbić u parlamentu gde se raspravlja o predlogu izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju.
Na komentare da je prosvetna inspekcija uspešno "zaplašila" neke visokoškolske institucije, Verbić je rekao da njihov posao nije da bilo koga zaplaše već da deluje preventivno "ali ako i to zastrašivanje daje neki rezultat, eto, prosvetna inspekcija daje taj rezultat."
On je naveo i da u ovom trenutku ne postoje standardi za bilo koji master strukovni studijski program i to je nešto što će, kako je rekao, biti zadatak Saveta za visoko obrazovanje.
"Ono što mi ne želimo je da zakon bude prepreka da ako neko napravi dobar program da se to i realizuje", rekao je Verbić.
Govoreći o master strukovnim studijama, koje su pojedini poslanici okarakterisail kao jedan od propusta u zakonu, Verbić je istakao da ne smatra da je reč o propustu.
"Vidimo da tolike zemlje u okruženju i Evropi imaju master srutukovne studije. Potpuno nam je jasno da one kod nas nemaju odgovarajući kvalitet jer nemaju dobru vezu sa privredom. To nećemo promeniti tako što radimo nekakve izmene u zakonu već moraju da budu mnogo bolje povezane sa privredom", zaključio je on.
Ministar prosvete Srbije Srđan Verbić izjavio je danas da je visoko obrazovanje najkvalitetniji deo obrazovnog sistema Srbije.
"Bez obzira na sve probleme, visoko obrazovanje u Srbiji je bitno bolje od zemalja u okružnju. To se vidi i na poslednjoj Šangajskoj listi. Tim segmentom obrazovanja možemo da budemo zadovoljni, ali nekim drugim ne možemo, i zato su bile neophodne izmene zakona", rekao je Verbić, obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Naveo je da se Zakon o visokom obrazovanju ne menja samo zbog usklađivanja s propisima Evropske unije, već zbog svega "što nas svakodnevno tera na promene i poboljšanje sistema".
Neki od razloga za izmene zakona, po rečima Verbića, su problemi u postupku dobijanja dozvole za rad i akreditacije, primedbe Agencije za borbu protiv korupcije zbog nepostojanja rokova za izdavanje dozvola, imenovanja, obezbeđivanje javnosti rada, priznavanje stranih visokoškolskih isprava.
Glavne promene u zakonu su transparentnost rada visokoškolskih institucija, uspostavljanje registara doktorskih disertacija i nastavnika, priznavanje stranih visokoškolskih diploma.
"Nikada nije bio problem da se uspostavi 'softver' za registar doktorskih disertacija i nastavnika, već je problem bila različita motivacije za odgovoran pristup tom poslu, te su ovog puta utvrđeni rokovi da se registri uspostave", kazao je ministar.
Pri priznavanju stranih diploma postoje tri kategorije: akademsko, odnosno priznavanje za nastavak obrazovanja, gde će se i dalje pitati one visokoškolske institucije na kojima će kandidat nastaviti školovanje, a drugo je profesionalno priznavanje - za potrebe zapošljavanja, za koje, kako je naveo, nema potrebe da se radi preko univerziteta, već će to mnogo efikasnije uraditi samo ministarstvo.
"Zbog toga je predviđeno osnivanje ENIC/NARIC centra, za koje je predviđeno sedam radnih mesta, za brzo i efikasno priznavanje stranih visokoškolskih isprava, što će omogućiti povratnicima iz inostranstva da njihova diploma bude validna i da mogu da se zaposle", kazao je Verbić.
Treća kategorija priznavanja visokoškolskih diploma, po rečima ministra, jeste radi regulisanih profesija, ali to nije moguće rešiti ovim zakonom, već je potreban nov zakon o tim profesijama. Taj propis bi, kako je naglasio, morao da bude donet uskoro, da bi se na odgovarajući način rešenja tog zakona primenila na Zakon o visokom obrazovanju.
Ostale novine u Zakonu o viokoškolskom obrazovanju su utvrđivanje rokova u postupku akreditacija, izdavanje i oduzimanje dozvola za rad visokoškolskih institucija, koje će, kako je dodao Verbić, izazavati i izmene u Zakonu o prosvetnj inspekciji.
Novina je - da bi bio kvalitetan, postupak akreditacije u studijskim programima doktorskih studija uvodi i jednog člana komisije - recezenta, iz inostranstva.
Takođe je novina uvođenje mogućnosti angažovanja saradnika van radnog angažovanja, u skladu s potrebama viskološkolskih ustanova, otklanjanje problema studenata koji dovode do gubitka statusa i upis u narednu školsku godinu.
Izmene zakona o visokom obrazovanju otvaraju i mogućnost upisa stranih studenata na univerzitete u Srbiji pod jednakim uslovima, ali kada Srbija pristupi EU.
