Samo za struju ljudi u našoj zemlji duguju 1,1 milijardu dinara, a Srbija ima više od 600.000 korisnika stalne ili povremene novčane pomoći, u koju, ipak, nisu uključeni svi, jer, kako navode "Novosti", najmanje 750.000 ljudi živi u teškoj bedi.

Prema statističkim podacima, oko 140.000 živi u gladi, a svaki drugi građanin mlađi od 25 godina je nezaposlen, dok je sve više siromašnih i u kategoriji onih koji žive od plate.

Građani Srbije do sada su uzeli oko pet milijardi evra kredita od banaka, od toga najviše stambenih - oko 3,2 milijarde evra.

Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, svaki stanovnik je dužan bankama i lizing kompanijama po 836 evra, od toga za zajmove 749 evra, minuse po tekućem računu 35 evra, kreditne kartice 47 evra, a za lizing usluge šest evra.

Iako su, kako pišu ''Novosti'' naši žitelji najmanje zaduženi u Evropi, zabrinjava porast kredita koji ne mogu da se vrate.

Tako je ukupan nivo nenaplativih zajmova premašio deset odsto, a oko 120.000 građana više ne može da otplaćuje rate.

U Srbiji ne postoji lični bankrot, kao na primer u Hrvatskoj, a država se do sada veoma malo mešala u poslovanje banaka.

Nikada nije primenila nijednu administrativnu meru, kao što su, recimo ograničenja kamatnih stopa ili otpis dugova najsiromašnijim stanovnicima, pišu "Novosti".

Potpredsednik srpske vlade Zorana Mihajlović ranije se saglasila da postoji jedan deo stanovništva koji ne može da plati dugove i zbog toga je, kako je rekla, ministarstvo energetike imalo tri reprograma duga za struju.

''Ali, da bi se preduzelo nešto slično kao u okruženju, neophodno je prvo napraviti socijalnu kartu. Tek na osnovu nje moglo bi se razgovarati o otpisu dugovanja ili nekoj drugoj meri za pomoć prezaduženima'', rekla je Mihajlović.

Ministarska je podsetila i na onaj procenat stanovništva koji redovno plaća obaveze i koji može da kaže da neće da ih izmiruje jer se to ne isplati. Tako su mnogi i prilikom reprograma za struju smatrali da otpisi nisu fer, rekla je Mihajlović.

U Makedoniji je u avgustu doneta odluka da se najsiromašnijim građanima čije porodice nemaju prihode veće od 1.700 evra, oproste neplaćeni računi i krediti. U Hrvatskoj vlast pregovara sa bankama, komunalnim preduzećima i teleoperaterima o oprostu dugova građanima koji ne mogu da plate.