On je istakao da je kapacitet u skladu sa svim evropskim standardima - osam kubnih, odnosno četiri kvadratna metra po jednom zatvoreniku što, kako kaže, zadovoljava kapacitet od 9.300 zatvorenika.
"Ako vam kažem da mi sada imamo 10.178 zatvorenika, a naši kapaciteti su 9.300 onda zaista moramo da kažemo da to nije neki problem. Da, jeste nešto više nego što bi trebalo po standardima, ali tu uvek možemo da se snađemo, da uvek neke nove krevete i neke nove naše prostore osposobimo", objasnio je Stevović.
Kada je reč o institutu alternativnihi sankcija Stevović je ocenio da on omogućava uštede budžetu Srbije, ali i njegovo uvećanje s obzirom da je rad u lokalnim zajednicama plaćen.
Ipak, kako je dodao, stopa povratnika u zatvore je i dalje visoka, što je, kako kaže, slučaj i u mnogim evropskim zemljama.
"Postoje zemlje koje imaju manji recidivizam, ali sistemi izvršavanja krivičnih sankcija najmanje utiču na tu stopu", rekao je Stevović i dodao da na tu stopu utiču i drugi faktori, poput socioloških i filozofskih, vaspitanje, školovanje...
Jedna od novina koje je doneo novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija jeste da su sva ostvarivana prava i pritužbe koje su zatvorenici imali na kompletan zatvorski sistem, rešavana administrativno, a da se sada preduzima sudska kontrola izvršenja krivičnih sankcija, objasnio je Stevović.
"Mesno nadležan sudija bavi se pravima osuđenika i odlučuje u pojedinačnim slučajevima, ima i obavezu da na tri meseca obiđe zatvor", rekao je Stevović.
Kako je dodao, ovih dana je u toku rad na podzakonskim aktima čime će se zaokružiće se zakonska osnova do 2020. kad je reč o izvršenju krivičnih sankcija.
