Fond je naveo da, iako dosuđeni iznosi odštete ne mogu predstavljati pravičnu naknadu žrtvama, "pravosnažna sudska ocena tretmana zarobljenih Bošnjaka u logoru Šljivovica od strane pripadnika MUP-a predstavlja prvo institucionalno priznanje nedela počinjenih nad Bošnjacima u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje".
Apelacioni sud je utvrdio da su Enes Bogilović i Mušan Džebo u avgustu 1995. godine sa grupom Bošnjaka preko Drine prebegli u Srbiju, gde su se predali pripadnicima Vojske Jugoslavije.
Svi Bošnjaci podeljeni su u dve grupe, a Bogilović i Džebo su odvedeni u "centar" koji je formiran 1. avgusta 1995. godine i koji se nalazio u Braneškom Polju (Šljivovica), u radničkim barakama GP Planum.
Po evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta koju je sud prihvatio kao dokaz, Bogilović je oslobođen 29. januara 1996. godine, a Džebo 6. decembra 1995. godine.
U logoru su bili izloženi torturi i nečovečnom postupanju pripadnika MUP-a. Policajci su ih tukli palicama, granama, gumenim cevima, gašene su im cigarete po telu.
Prema oceni Apelacionog suda, "ponašanje čuvara u Centru u Vraneškom Polju prema tužiocima, ali i prema ostalim licima koja su tamo boravila, teško da se može pripisati ponašanju koje je dostojno pojedinca".
Fond je podsetio da su od posledica zlostavljanja i nečovečnog postupanja u logorima preminula četiri logoraša: Ahmo Krlić, Meho Jahić, Šećan Dizdarević i Nazif Krlić.
U septembru 2011. godine Tužilaštvu za ratne zločine podnelo je krivičnu prijavu protiv više od 50 pripadnika MUP-a, Državne bezbednosti i VJ zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje.
Zbog nesprovođenja adekvatne istrage, Fond je u aprilu 2013. godine podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije, piše u saopštenju.
