Autorka istraživanja Gordana Matković kazala je tokom diskusije o efikasnoj upotrebi resursa radi bolje podrške osetljivim grupama, da rashodi za novčana davanja koja su direkto uslovljena prisustvom dece godišnje iznose 46,8 milijardi dinara odnosno 1,4 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Najveći deo tih izdataka odnosi se na naknade zarada tokom porodiljskog bolovanja i produženog porodiljskog bolovanja, a koristi ga 50 odsto od ukupnog broja žena koje su rodile dete i 90 odsto zaposlenih žena.
Matićeva je pojasnila da su socijalna davanja mala, kada se pogleda zadovoljenje osnovnih potreba, ali da su prosečne jer su novčano skoro jednake sa minimalnom zaradom.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Branka Gajić kazala je da je u cilju efikasnije i pravičnije podele socijalne pomoći potrebno promeniti Zakon o finansijskoj pomoći porodica sa decom.
Ona je najavila da će se izmene tog zakona naći u skupštinskoj proceduri do kraja godine i kao glavne promene navela moguće ograničenje naknada zarada tokom porodiljskog bolovanja, zbog, kako je navela čestih zloupotreba, utvrđivanje posebnog postupka za
ostvarivanje prava na naknadu za posebnu negu deteta i uvođenje novih cenzusa za dobijanje i visinu dečijeg dodatka.
Direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lo kazao je da je bitno poboljšati novčana davanja za siromašije, ali da je takođe važno napraviti mrežu institucija koje će funkcionisati i poboljšati položaj siromašnih i marginalizovanih grupa.
"Uvek treba da imamo na umu dete i njegovu porodicu, da gledamo stvari kroz prizmu društvene inkluzije. Potreban nam je konsenzus. To znači da svi aktri treba da rade zajedno - nadležno ministarstvo, Ministarstvo finansija, lokalna samouprava i drugi", kazao je Sen Lo.
