Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorio da zaposleni u državnim organima često dostavljaju medijima informacije o osumnjičenima za krivična dela, kao i podatke koji omogućavaju prepoznavanje maloletnih žrtava.
U saopštenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, navodi se da je alarmantna količina podataka koji se objavljuju u medijima o ličnostima osumnjičenih za krivična dela, a posebno o žrtvama tih dela.
Šabić je istakao i da poseban problem predstavlja objavljivanje podataka koji omogućavaju prepoznavanje maloletnih žrtava.
Poverenik je naglasio i da posebnu pažnju zaslužuju činjenice koje govore da su u velikom broju slučajeva izvori takvih informacija zaposleni u državnim organima, ističući da primera povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti ima nedopustivo mnogo.
"U nekim medijima pojavljuju se, po zakonu inače naročito osetljivi podaci iz medicinskih dosijea, rezultati poligrafskog ispitivanja osumnjičenih, kompletni sadržaji iskaza pritvorenih svedoka, iako bi gotovo izvesno pokušaj da se do njih dođe npr. korišćenjem prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama bio odbijen jer je reč o 'tajni' ili 'da to ne bi ugrozilo tok postupka'", navodi Šabić.
Kako je podvukao, najgore od svega je objavljivanje informacija kojima se, ako ne direktno, sasvim jasno identifikuju maloletne žrtve nekog krivičnog dela, uključujući čak i silovanje, incest ili sličan grozan događaj s kojim je žrtva bila suočena.
Šabić je istakao da poštuje zakonom zajemčeno pravo novinara da ne odaju svoj izvor informacija, te da ne traži i ne očekuje da to učine.
Poverenik je, međutim, podsetio na etički kodeks novinara u kome se navodi: "Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva 'dozvolu' za kršenje etičkih principa profesije".
"Međutim, u vezi sa realnom mogućnošću da se dobar deo pomenutih podataka o ličnosti distribuira iz državnih organa, želim da naglasim da se radi o nečem što je inkriminisano i krivičnim zakonom", rekao je Šabić.
On u tom kontekstu navodi da Krivični zakonik predviđa da će se službeno lice koje podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniti zatvorom do tri godine.
"Poverenik naravno ne može voditi krivične postupke, to je posao za to zakonom predviđenih organa. Mislim da je zaista krajnje vreme da oni pojavi o kojoj govorim posvete potrebnu, mnogo veću pažnju", zaključio je Šabić.
