"Recite mi državu koja ima na taj način definisane socijalne karte. Izrada socijalnih karti košta 30 miliona evra, a kada ih izradite znači da svakodnevno morate da imate takav sistem da vodite računa o socijalnom statusu svakog građanina", rekao je Ljajić i upitao: "Znate li koliko to košta i kakav je efekat tih mera".

Prema njegovim rečima, kada je neko u stanju socijalne ugroženosti, može da izađe iz tog stanja za dva dana, mesec ili godinu dana i da ne bude više ugrožen.

"Morate da vodite evidenciju i o tome ukoliko želite da imate pravu socijalnu kartu. Ovde je to samo na nivou puke teorije - važno da imamo socijalnu kartu da bi zaštitili najugroženije", dodao je Ljajić, prema kome je "priča o socijalnim kartama izmišljena i lažna."

Srbija, rekao je, ima informacioni sistem koji pogađa 255.000 onih porodica koje primaju neku vrstu socijalne pomoći i to je solidna baza kojom se "dobro targetiraju najugroženiji".

 Ljajić, koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija je rekao i da su analize Svetske banke i MMF-a potvrdile da Srbija dobro definiše stanovništvo koje je u stanju socijalnih potreba i bez socijalne karte.

On je dodao i da je najvažnije da ne dođe do porasta cena osnovnih životnih namirnica, te da nema razloga da se to dogodi imajući u vidu dobru poljoprivrednu godinu i dobre prinose gotovo svih poljoprivrednih kultura.

"Kupovna moć je tako mala da trgovci sasvim sigurno o tome vode računa kada definišu cene i visinu marži na osnovne poljoprivredne i prehrambene proizvode", rekao je Lajić, koji je na pitanje da li građane očekuju veće cene gasa i struje rekao da još uvek nije doneta odluka ni za jedno ni za drugo.

Upitan da li očekuje da trgovci snize cene pojedinih proizvoda, Ljajić je rekao da bi ekonomska logika govorila u prilog činjenici da će trgovci sada sigurno razmotriti pitanje visine marži na pojedine proizvode, jer na taj način mogu da zadrže na nekom sadašnjem nivou i promet u maloprodaji.

"Da li će se to i dogoditi teško je predvideti u momentu, ali ne bi se iznenadio ukoliko se i to dogodi", rekao je Ljajić.

On je istakao da je tačno da je mala kupovna moć stanovništva, iako statistika u prvih sedam meseci beleži rast od 2,5 odsto prometa u maloprodaji.

Kako je istakao, s obzirom da su predloženim ekonomskim merama zaštićeni najugroženiji, odnosno oni sa najmanjim primanjima, ne očekuju se značajniji poremećaji kada se govori i o snabdevenosti i o cenama osnovnih životnih proizvoda.

"Analize koje smo radili pokazuju da oni koji imaju najmanja primanja, uključujući i najveći deo penzionera, većinom kupuju domaću robu, tako da neće biti ni nekih značajnih poremećaja kada govorimo o domaćim proizvođačima hrane i osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda", smatra Ljajić.

Predložene ekonomske mere, dodao je, imaju smisla samo ako se uradi i na prihodnoj strani budžeta i zato mora da se poveća proizvodnja, izvoz, konkurentnost privrede i produktivnost.

"Ovo je sad model koji jeste bolan, ali sasvim sigurno vodi u pravcu ozdravljenja ekonomije", podvukao je Ljajić.