''Roš Hašana, u prevodu 'glava godine', jevrejska je Nova godina, a počinje prvog dana meseca Tišri, što je po Gregorijanskom kalendaru obično u septembru'', rekla je Tanjugu Iva Rajević iz Jevrejske opštine Beograd.

Ona je navela da Roš Hašana traje dva dana, a da počinje uveče jer je jevrejski kalendar lunarni, odnosno, dan počinje uveče i uveče se završava.

Prema njenim rečima, Roš Hašana se obeležava u sinagogi, molitvama u pokajanju.

''U jevrejskoj tradiciji, Roš Hašana nije vreme veselih proslava već pokušavamo da vidimo šta smo prošle godine loše uradili da bi to mogli da popravimo i da budemo bolji u Novoj godini'', rekla je Rajević, navodeći da će to biti 5775. godina.

Kako je obijasnila, Nova godina računa se od postanka samog sveta, a Roš Hašana simbolizuje nastanak sveta po Tori.

Tokom praznika jedu se jabuke i med koji simbolizuju slatku Novu godinu, kaže Rajević i dodaje da se praznika čestita pozdravom ''Šana tova'', što znači dobru godinu vam želim, ili ''Šana tova ve metuka'' - dobru i slatku godinu vam želim.

Roš Hašana tradicionalno predstavlja jedno od četiri "označavanja nove godine" koja su određivala različite godine u različite svrhe i nova godina je za ljude, životinje i pravne poslove, ali i dan koji određuje početak računanja kalendarske godine.

Roš Hašana, kao i drugi jevrejski praznici, predstavlja dan odmora, a obeležava se duvanjem u šofar, stari muzicki instrument koji se pravi od ovnujskog roga, što simbolično treba da izazove buđenja slušalaca iz "dremeža" i upozoravanje na "dolazeći sudnji dan".

Istorijski gledano, u stara vremena je početak jevrejske godine bio u jesen i koincidirao je sa početkom poljoprivredne godine.

Jevrejska godina je pratila sezone setvi, rasta i žetvi kukuruza i ostalih žitarica, u skladu sa postojećim kišnim periodima, kao i sezone uzgoja i branja voća.

U odnosu na nju uspostavljen je i redosled slavljenja drugih velikih poljoprivrednih praznika i proslava u toku same kalendarske godine.