Predstavnici stranaka složili su se večeras da Parada ponosa treba da bude održana ocenjujući da je pravna regulativa u borbi protiv diskriminacije dobra, ali da je problem u sprovođenju zakona.

Oni su na tribini ''Šetaš politiku ili šetaš slobodu'' koju je organizovao Savet za ljudska prava LDP-a u okviru Prajd vika istakli i da je neophodno uključiti predstavnike LGBT zajednice u aktivan politički žiovot.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije Boris Milićević rekao je da je ta stranka za poštovanje Ustava, ali da je najbitnije da se vidi kako do Prajda.

''Nasilje je glavni problem i ako bude Prajda biće i nasilja, ali ako je nasilje problem hajde da vidimo ko su izvori nasilja, a ko su žrtve'', rekao je Milićević dodajući da mora da se govori o nasilju i prema ženama, na utakmicama, prema LGBT osobama...

Što se tiče pravne regulative, on smatra da Srbija dosta dobro stoji, ali da je problem sprovođenje zakona.

VideoBoris tribina

Ukazujući da je situacije za LGBT zajednicu toliko loša da je dobro šta god država uradi za tu zajednicu, Milićević.

Funkcionerka LDP-a Nataša Mićić kaže da je za održavanje parade i da šetnju vidi kao korake ka normalnom životu - najednostavnije i najnormalnije.

I ona smatra da postoji, kako kaže, ogroman raskorak između same regulative i prakse.

Jovan Ličina iz Demokratske stranke kaže da se Prajdom podiže vidljivost LGBT osoba.

''LGBT zajednica je tema kada se najavi Prajd, pred samo održavanje i dve nedelje nakon šetnje. Prajd koliko god delovalo kao provokacija jeste jedan put kako se jednoj temi diže vidljivost i ljudi se humanizaju'', smatra Ličina dodajući da je LGBT politički pokret, a da svaki politički pokret mora da se bori za slobodu.

Prema njegovim rečima, Prajd je važan jer što duže ta tema bude vidljiva i što se više prajdova bude održalo toliko će više ljudi da normalizuje postojanje homoseksualaca u svojoj zajednici i dozvoliće im da budu tu.

I Luka Božović iz SDU smatra da Prajd treba da se održi zato što je to nečije pravo, odnosno zato što LGBT ili bilo koja druga zajednica dokle god ne ugrožava i ne vređa neku drugu grupu i ne poziva na nasilje i ne koristi govor mržnje u svom nastupu ima pravo i sama bira put kojim će da se izbori za slobodu.

''Prajd jeste borba za slobodu i jeste borba za vidljivost jedne grupe ljudi'', rekao je Božović dodajući da ne želi da se pita (Vladan) Glišić ili pokret 1389 ko će biti slobodan, a ko neće jer svi moraju da budu slobodni.