Delimična sanacija podrazumeva tretiranje unutrašnjih betonskih površina, ali se ne bi zalazilo iza keramičkih pločica u kuhinjama i kupatilima. Obuhvaćene ne bi bile ni fasade dveju zgrada. U jednoj od njih ne bi čak bila sanirana ni prva tri sprata.
Prostor iza pločica direkcija bi zaobišla jer se kroz silicijum-dioksid u keramici, kako su objasnili, fenol ne bi mogao probiti. To znači da bi potencijalno kancerogena jedinjenja ostala u zidovima, ali zarobljena. Ako bi prihvatili da ih od otrova razdvajaju samo pločice, stanari ne bi smeli ni da pomišljaju da u narednih deset godina renoviraju kupatila, pa čak ni da slučajno oštete keramičku oplatu. Jer, tek posle čitave decenije fenol bi se, kako su im objasnili, prirodnim putem razgradio.
Fasade direkcija ne bi dirala pod izgovorom da će se za njih pobrinuti – sunce. Njegovi zraci, kao i ozon, razgrađuju fenol. I metod sanacije, pomoću UV lampi i generatora ozona, zapravo je veštačko ubrzanje prirodnog procesa dezintegracije fenola.
"Kako je za "Politiku" rekla predstavnica Instituta Vinča, koji je razvio metod sanacije, to ne može uspeti.
"Prirodno će fenol iz fasada nestati jedino ako se sa njih skinu i malter i izolacija, deset centimetara debeo sloj kamene vune", navodi Ivan Radović, predsednik skupštine stanara jedne od dve „smrdljive zgrade”, na brojevima 80-82 u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn.
I za odluku direkcije da iz projekta sanacije, koji je stanarima dostavljen pre dva dana, izostave tri sprata zgrade na brojevima 100-102 postoji naučno obrazloženje, odnosno interpretacija nalaza stručnjaka iz Instituta Vinča.
"U direkciji kažu da u zidovima tih spratova nisu nađene štetne materije. Navodno, oplata u njima premazivana je oplatolom iz druge šarže, ne iz one koja je nanesena na gornjim spratovima i ispustila fenol. Nećemo se potpuno pouzdati u to pre nego što naprave dodatna ispitivanja", kaže Biljana Đukanović, predsednica skupštine stanara te zgrade.
Ni ona ni Radović nisu zadovoljni predlogom direkcije i, kako navode, nemaju razloga da prihvate samo delimičnu sanaciju. Na to nisu spremni ni uprkos, kako kažu, svojevrsnoj uceni direkcije.
"Na prethodnom sastanku smo ih pitali kada će se, kao što su obećali, sastati njihova skupština kako bi odlučili da li će pristati da nam, umesto pet evra, daju sedam evra mesečno po kvadratu za zakup stanova u koje bismo prešli do okončanja sanacije. Sa manje novca ne može se naći mali stan, kakav je većini nas potreban. Odgovorili su nam da se skupština neće sastati dok se ne usaglasimo oko projekta sanacije. Ako odbijemo, ne samo što neće razmatrati zahtev za sedam evra, nego će povući i ponudu od pet evra. Tako će na nama ostati da plaćamo i rentu za zakupljeni stan i ratu za stambeni kredit a da ne znamo kada ćemo i da li ćemo ikada moći da se vratimo u Mileve Marić-Ajnštajn", kaže Radović.
Prema projektu sanacije, tretman bi trebalo da bude završen do marta iduće godine a početak je predviđen za oktobar. Sudeći po raspoloženju stanara teško da će dogovor ubrzo biti postignut.
"Mislim da direkcija pokušava da uštedi. Potpuna sanacija bi im bila skupa pa "režu” sve stavke za koje mogu smisliti opravdanje, iako su odgovorni za to što smo se našli u ovoj situaciji. Posle svega, ne možemo pristati ni na šta manje od potpune sanacije. U protivnom, bolje da raskinemo ugovor i tražimo povraćaj novca, makar ga potraživali preko suda", navodi Radović.
