Kompleks Belog dvora, iako građen privatnim novcem Karađorđevićam, ne može biti predmet vraćanja imovine, pošto se radi o zakonom zaštićenom dobru nulte kategorije, tvrde u Agenciji za restituciju.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić rekao je begradskom dnevniku da Dvor, po zakonu, ne može biti predmet naturalne restitucije, baš kao ni slike i druge umetnine od izuzetne važnosti koje se nalaze u njemu ili Narodnom muzeju.
List prenosi da kompletan zahtev 10 naslednika kralja Aleksandra, ipak, neće biti odbijen jer je porodica tražila svu imovinu koja je posle smrti kralja ostavinskim rešenjem podeljena između njegovih sinova Petra, Tomislava i Andreja.
Gradnju Belog dvora započeo je 1934. godine, privatnim sredstvima kralj Aleksandar I sa željom da napravi rezidenciju za svoje sinove (prestolonaslednika Petra II, kraljevića Tomislava i kraljevića Andreja), ali nije doživeo da vidi završetak radova. Izgradnju dvora dovršio je knez Pavle koji je, kao veliki ljubitelj umetnosti, dvor opremio vrednim umetničkim delima, piše u Wikipediji.
Uz dvor, sagrađeni su i kuhinja i garaža, koji su sa centralnim objektom povezani podzemnim tunelom. Pred početak Drugog svetskog rata u Evropi, knez Pavle je objektu pridodao i podzemno sklonište.
U očekivanju punoletstva Petra II Karađorđevića, Beli dvor koristio je knez Pavle sa porodicom, a posle II svetskog rata dvor je služio kao reprezentativni objekat u kome su se održavale svečanosti i primali ugledni gosti iz inostranstva.
Danas Beli dvor, kao i čitav dvorski kompleks na Dedinju koristi princ Aleksandar II sa porodicom. Objekat je pak, vlasništvo Republike Srbije.
Beli dvor krase dela svetskih umetnika među kojima su slike Nikole Pusena, Fransoa Mijea, Jana Brojgela, Paola Veronezea i drugih, a tu je i portret Kralja Aleksandra I od Paje Jovanovića.
Trpezarija je opremljena nameštajem u stilu čipendejla u kojoj dominira impozantna vitrina sa porcelanom iz Sevra, a Veliki i Mali salon nameštajem u stilu Luja XV.
