Analitičari, naime, smatraju da Crkva bez sumnje ima legitimno pravo da iznosi svoje stavove i mišljenja povodom aktuelnih društvenih zbivanja, ali ne sme da deli i da diskriminiše narod po bilo kom osnovu.

Doktor Nikola Knežević iz novosadskog Centra za istraživanje relgije, politike i društva u Novom Sadu kaže da Crkva ne sme da stvara podele koje se mogu tumačiti na različite načine I mogu kasnije da eskaliraju nasiljem.

"U ovom slučaju vrši se zamena teza i stiče se utisak da će do nasilja doći ukoliko bude organizovana Parada ponosa, a zanemaruje se činjenica da je visoka rizičnost održavanje te manifestacije upravo zbog opasnosti da ekstremno desničarske grupe iskoriste to kao priliku za samopromocijom i stvaranjem atmosfere linča i mržnje", rekao je Knežević u izjavi za Tanjug.

Stavovi Crkve bi, smatra on, imali veći legitimitet ukoliko bi se ona sa istom odlučnošću borila sa gorećim unutrašnjim pitanjima i problemima koje ruše njen ugled u društvu i zbog čega gubi poverenje građana.

"Mišljenja sam da je podjednako važno da Crkva iskoristi svoj ugled i obrati se pripadnicima desničarskih organizacija koja prete nasiljem i naglasi da su fundamentalni principi hrišćanstva - ljubav i nenasilje", istakao je Knežević.

Evidentno je da su popustile tenzije dan uoči najavljene šetnje gej populacije u Beogradu. Takve šetnje se bez problema održavaju širom sveta, podjednako u katoličkim i pravoslavnim zemljama, pa čak i u svetom Jerusalimu.

Za razliku od pretnodnih godina, na oštru osudu javnosti naišao je i stav Crkve, koja je izjednačila homoseksualce sa pedofilima, a saopštenje o tome neuobičajeno je potpisao patrijarh Irinej.

Uočljivo je, međutim, da je Crkva značajno reterirala u svojim kvalifikacijama, koje su se svele na to da je reč o "besprizornom" skupu koji treba da bude održan o trošku organizatora i njihovih mentora, a ne osiromašene Srbije.

Verski analitičar Živica Tucić slaže se da su ranije poruke Crkve o Paradi ponosa bile znatno oštrije.

"Vidimo da je ta tema u javnosti dobila u međuvremenu neku drugu dimenziju. Javnost na to reaguje drugačije nego ranijih godina i uopšte nije stvorena napetost koja je nekada bila značajno veća", kaže Tucić i dodaje da Crkva nema prava da diskriminiše građane ni po kojem osnovu.

"U svakom društvu postoje manjine, bilo da je reč, na primer, o gluvima ili homoseksualcima", kaže Tucić u izjavi za Tanjug.

Uveren je, kaže, da će i Crkva to shvatiti, te da u budućnosti na ovakve manifestacije neće biti reakcija kao dosad.

Tucić, takođe, smatra da Crkva ima pravo na svoje mišljenje, da želi da nametne svoj stav, te da stvori utisak da je njen stav jedino ispravan i moralan.

Jer, štaviše, podsetio je, homoseksualizma ima i među klerom.

"Pa to je tako normalno da toga ima među svim slojevima društva, u sportu, obrazovanju, gde imate učitelje i nastavnike koji su homoseksualci. Naravno da ih ima i među sveštenicima i naravno da to nije u redu ali samo onda kada se to zloupotrebljava", smatra Tucić.

Crkva, dodaje, ima pravo da po svom učenju homoseksualizam smatra grehom, ali je u ovom slučaju važno šta predviđaju zakoni države.

"Ono što je za svaku osudu i gde i Crkva i država moraju da imaju zajednički stav je pedofilija, jer je to pojava van svakog zakona, to je skrnavljenje neodraslog bića", rekao je Tucić, koji smatra da bi Crkva po pitanju homoseksualaca morala da bude blaga i da kaže: "Vi ste homoseksualci, ali ste čeda naše crkve, vi ste njen deo".

Povorka ponosa, Parada ponosa (poznata i kao Gej parada) je godišnja festivalska proslava ponosa LGBT osoba, koja se održava u mnogim gradovima širom sveta.

Prvi put u Beogradu Parada ponosa organizovna je 30. juna 2001, a njene učesnike napali su navijači fudbalskih klubova, skinhedsi, ultra-nacionalističke grupe, kao što je Obraz, simpatizeri nacionalističkih stranaka uz prisutvo i podršku sveštenika SPC Žarka Gavrilovića.

Prva Parada ponosa u Beogradu je održana 10. oktobra 2010. godine. U povorci je učestvovalo nešto manje od 1.000 građana, dok je broj policajaca koji su je obezbeđivali skup bio pet puta veći.

Dan ranije, građani Beograda koji su bili protiv održavanja ove parade u znak protesta su imali "porodičnu šetnju", u kojoj je, prema procenama policije učestvovalo više od 2.500 građana.