Cene nafte oborile su sve ranije rekorde, nošene očekivanjima da će smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi ubrzati ekonomski rast SAD i povećati potražnju u već napetim isporukama srove nafte i benzina.
Laka, američka nafta za oktobarske isporuke poskupela je na azijskim tržištima za 82 centa, na 82.33 dolara za barel.
Ova cena je "novi rekord svih vremena", mada analitičari ukazuju da je nafta i dalje daleko jeftinija od inflatorno prilagodjenih 96 do 101 dolar za barel postignutih ranih osamdesetih godina.
Urednica sajta Enerdžiobzerver Sijka Pistolova ocenila je da najava OPEK-a da od 1. novembra povećava dnevnu proizvodnju nafte za pola miliona, neće znatno uticati na stabilizaciju cene nafte.
Ona je objasnila da će cena nafte na svetskom tržištu rasti, pre svega zbog velike tražnje za tim energentom Kine i Indije koje beleže fantastične privredne stope rasta.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Slobodan Sokolović ocenio je da će porast cene sirove nafte neminovno uticati na povećanje inflacije i slabljenje privredne aktivnosti u Srbiji.
Pistolova je dodala da američki stručnjaci predvidjaju da će američka nafta do kraja godine dostići cenu od oko 85 dolara po barelu, a da će cena nafte u 2008. godini da se kreće izmedju 85 i 95 dolara po barelu.
"Srbija uglavnom uvozi rusku naftu, ali to ne može biti velika uteha u smislu da će naša privreda ostati imuna na divljanje cene nafte, s obzirom na to da i Rusi prate svetske cene", kazala je ona.
Pistolova je upozorila da se i kod ruske nafte u poslednje vreme može očekivati čak i drastično povećanje cene, nezavisno od kretanja na svetskom tržištu, jer je premijer Mihail Fratkov, pre ostavke doneo odluku da poveća porez na izvoz nafte sa 223,9 na 250,3 dolara za jednu tonu.
Sokolović je naveo na koji način Srbija može da ublaži povećanje maloprodajne cene derivata - tako što će smanjiti akcizu, ali i dodaje da se u tom slučaju postavlja pitanje ko će tim potezom vlade dobiti, a ko izgubiti.
On je objasnio da je akciza budžetska stavka i da se njenim smanjenjem biti uskraćeni korisnici budžeta, a da će sa druge strane maksimalno povećanje cene derivata povećati inflaciju, koja će ove godine i onako biti veća od projektovanih 6,5 odsto.
"To je u nadležnosti Ministarstva finansija i ono treba da odmeri šta je najbolja odluka", naveo je Sokolović.
On je podsetio da su 2005. godine veliki skokovi cene sirove nafte, u Srbiji amortizovani na taj način što nije poštovana Uredba o promeni cene derivata, zbog čega je Naftna industrija Srbije u tom periodu izgubila izmedju 30 i 40 miliona dolara.
Cena sirova nafta u maloprodajnoj ceni derivata učestvuje sa najviše 50 odsto, dok akcize i porezi čine izmedju 50 i 60 odsto, u zavisnosti od vrste derivata.
Prema Zakonu o akcizama, Vlada Srbije može da smanji akcize na gorivo za najviše 20 odsto, kako bi ublažila rast maloprodajne cene.
Prema njegovim rečima, Srbija u slučaju nestašica i prekida svih isporuka nafte ima rezerve od najduže 30 dana.
(agencije/MONDO)
Laka, američka nafta za oktobarske isporuke poskupela je na azijskim tržištima za 82 centa, na 82.33 dolara za barel.
Ova cena je "novi rekord svih vremena", mada analitičari ukazuju da je nafta i dalje daleko jeftinija od inflatorno prilagodjenih 96 do 101 dolar za barel postignutih ranih osamdesetih godina.
Urednica sajta Enerdžiobzerver Sijka Pistolova ocenila je da najava OPEK-a da od 1. novembra povećava dnevnu proizvodnju nafte za pola miliona, neće znatno uticati na stabilizaciju cene nafte.
Ona je objasnila da će cena nafte na svetskom tržištu rasti, pre svega zbog velike tražnje za tim energentom Kine i Indije koje beleže fantastične privredne stope rasta.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Slobodan Sokolović ocenio je da će porast cene sirove nafte neminovno uticati na povećanje inflacije i slabljenje privredne aktivnosti u Srbiji.
Pistolova je dodala da američki stručnjaci predvidjaju da će američka nafta do kraja godine dostići cenu od oko 85 dolara po barelu, a da će cena nafte u 2008. godini da se kreće izmedju 85 i 95 dolara po barelu.
"Srbija uglavnom uvozi rusku naftu, ali to ne može biti velika uteha u smislu da će naša privreda ostati imuna na divljanje cene nafte, s obzirom na to da i Rusi prate svetske cene", kazala je ona.
Pistolova je upozorila da se i kod ruske nafte u poslednje vreme može očekivati čak i drastično povećanje cene, nezavisno od kretanja na svetskom tržištu, jer je premijer Mihail Fratkov, pre ostavke doneo odluku da poveća porez na izvoz nafte sa 223,9 na 250,3 dolara za jednu tonu.
Sokolović je naveo na koji način Srbija može da ublaži povećanje maloprodajne cene derivata - tako što će smanjiti akcizu, ali i dodaje da se u tom slučaju postavlja pitanje ko će tim potezom vlade dobiti, a ko izgubiti.
On je objasnio da je akciza budžetska stavka i da se njenim smanjenjem biti uskraćeni korisnici budžeta, a da će sa druge strane maksimalno povećanje cene derivata povećati inflaciju, koja će ove godine i onako biti veća od projektovanih 6,5 odsto.
"To je u nadležnosti Ministarstva finansija i ono treba da odmeri šta je najbolja odluka", naveo je Sokolović.
On je podsetio da su 2005. godine veliki skokovi cene sirove nafte, u Srbiji amortizovani na taj način što nije poštovana Uredba o promeni cene derivata, zbog čega je Naftna industrija Srbije u tom periodu izgubila izmedju 30 i 40 miliona dolara.
Cena sirova nafta u maloprodajnoj ceni derivata učestvuje sa najviše 50 odsto, dok akcize i porezi čine izmedju 50 i 60 odsto, u zavisnosti od vrste derivata.
Prema Zakonu o akcizama, Vlada Srbije može da smanji akcize na gorivo za najviše 20 odsto, kako bi ublažila rast maloprodajne cene.
Prema njegovim rečima, Srbija u slučaju nestašica i prekida svih isporuka nafte ima rezerve od najduže 30 dana.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
