Evropski komesar Oli Ren izjavio je u četvrtak u Briselu da će program predpristupne pomoći Evropske unije (IPA) za zapadni Balkan omogućiti državama tog regiona da se pripreme za ulazak u članstvo EU i za korišćenje zamašnih strukturnih i kohezionih fondova Unije.
Iz programa IPA će za zapadni Balkan i Tursku do 2013. biti izdvojeno oko 13 milijardi evra sredstava, a Srbija će godišnje dobijati po 190 miliona evra.
Na seminaru s predstavnicima zemalja regiona komesar Ren je rekao da će presudno za spremnost svake od njih biti u kojoj meri će njihove državne uprave biti osposobljene da preuzmu odgovornost i kapacitet za upravljanje i trošenje dobijenih sredstava.
Ren je ukazao da su u program IPA, koji će početi da se sprovodi početkom 2008, uključeni i ključni elementi strukturnih fondova i Zajedničke poljoprivredne politike EU.
"Jasno je, prema tome, da će program naše pomoći zemljama regiona da se pripreme za primenu instrumenata kohezione politike i ruralnog razvoja EU", rekao je.
Delegaciju Srbije na seminaru predvodi državni sekretar u ministarstvu finansija Ranko Guzijan, a učestvuju i predstavnici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Albanije, kao i UNMIK-ova delegacija za Kosovo.
Srbija i drugi potencijalni kandidati za članstvo u EU će iz programa IPA dobijati sredstva za tranziciju i izgradnju institucija, kao i prekograničnu saradnju.
Kad zemlja dobije status kandidata za članstvo, moći će, isto kao i Hrvatska i Turska, da koristi IPA fondove i za projekte prirodne sredine, ruralni razvoj i osposobljavanje stručnjaka i kadrova.
Evropski komesar Ren je na seminaru naglasio da će brzina ugradjivanja zemalja zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije "direktno zavisiti od reformi koje bude sprovodila pojedinačno svaka od njih".
Evropska komisija je u julu objavila prvi višegodišnji plan 2007-2009. za finansiranje projekata iz programa IPA od ukupno 3,961 milijardi evra.
Za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Albaniju je predočeno da će naglasak biti na poboljšanju rada vlade i organa vlasti, pospešenja delovanja pravne države, podršci ekonomskom i socijalnom razvitku, potpori tim zemljama da usvoje zakone u skladu s propisima u EU i, posebno, da ojačaju sposobnost državne uprave da te zakone i sprovede.
Za Srbiju je, pored ostalog, rečeno da će se pomoći bolji nadzor i upravljanje državnim granicama.
Tako će jedan projekat biti usmeren na modernizaciju graničnog prelaza kod Preševa. Srbija je iz dosadašnjeg programa pomoći EU Balkanu, CARDS, od 2001. dobila 36 miliona evra podrške za infrastrukturu, putničke terminale, kao i za programe obuke policajaca, carinika i veterinarskih inspektora.
Srbija će prema planu Evropske komisije iz IPA u razdoblju 2007-2009. ukupno dobiti 572,4 miliona evra, Crna Gora 97,3 miliona, Kosovo ("na temelju rezolucije 1244 SBUN") 199.1 milion, Makedonija 210,4 miliona, Albanija 212,9 miliona, Hrvatska 438,5 miliona i Turska milijardu i 602,3 miliona evra.
Pomoć namenjena za više korisnika će iznositi 402,7 miliona evra. (Beta)
Iz programa IPA će za zapadni Balkan i Tursku do 2013. biti izdvojeno oko 13 milijardi evra sredstava, a Srbija će godišnje dobijati po 190 miliona evra.
Na seminaru s predstavnicima zemalja regiona komesar Ren je rekao da će presudno za spremnost svake od njih biti u kojoj meri će njihove državne uprave biti osposobljene da preuzmu odgovornost i kapacitet za upravljanje i trošenje dobijenih sredstava.
Ren je ukazao da su u program IPA, koji će početi da se sprovodi početkom 2008, uključeni i ključni elementi strukturnih fondova i Zajedničke poljoprivredne politike EU.
"Jasno je, prema tome, da će program naše pomoći zemljama regiona da se pripreme za primenu instrumenata kohezione politike i ruralnog razvoja EU", rekao je.
Delegaciju Srbije na seminaru predvodi državni sekretar u ministarstvu finansija Ranko Guzijan, a učestvuju i predstavnici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Albanije, kao i UNMIK-ova delegacija za Kosovo.
Srbija i drugi potencijalni kandidati za članstvo u EU će iz programa IPA dobijati sredstva za tranziciju i izgradnju institucija, kao i prekograničnu saradnju.
Kad zemlja dobije status kandidata za članstvo, moći će, isto kao i Hrvatska i Turska, da koristi IPA fondove i za projekte prirodne sredine, ruralni razvoj i osposobljavanje stručnjaka i kadrova.
Evropski komesar Ren je na seminaru naglasio da će brzina ugradjivanja zemalja zapadnog Balkana u članstvo Evropske unije "direktno zavisiti od reformi koje bude sprovodila pojedinačno svaka od njih".
Evropska komisija je u julu objavila prvi višegodišnji plan 2007-2009. za finansiranje projekata iz programa IPA od ukupno 3,961 milijardi evra.
Za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Albaniju je predočeno da će naglasak biti na poboljšanju rada vlade i organa vlasti, pospešenja delovanja pravne države, podršci ekonomskom i socijalnom razvitku, potpori tim zemljama da usvoje zakone u skladu s propisima u EU i, posebno, da ojačaju sposobnost državne uprave da te zakone i sprovede.
Za Srbiju je, pored ostalog, rečeno da će se pomoći bolji nadzor i upravljanje državnim granicama.
Tako će jedan projekat biti usmeren na modernizaciju graničnog prelaza kod Preševa. Srbija je iz dosadašnjeg programa pomoći EU Balkanu, CARDS, od 2001. dobila 36 miliona evra podrške za infrastrukturu, putničke terminale, kao i za programe obuke policajaca, carinika i veterinarskih inspektora.
Srbija će prema planu Evropske komisije iz IPA u razdoblju 2007-2009. ukupno dobiti 572,4 miliona evra, Crna Gora 97,3 miliona, Kosovo ("na temelju rezolucije 1244 SBUN") 199.1 milion, Makedonija 210,4 miliona, Albanija 212,9 miliona, Hrvatska 438,5 miliona i Turska milijardu i 602,3 miliona evra.
Pomoć namenjena za više korisnika će iznositi 402,7 miliona evra. (Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
