Stručni saradnik tog Prihvatilišta Olivera Zelić kazala je agenciji Beta da u toj ustanovi, koja može da smesti 104 osobe, trenutno ima 50 korisnika više nego što to smeštajni kapaciteti dozvoljavaju.

"Godinama je praksa da mi cele godine radimo sa punim kapacitetaima, čak i preko punih kapaciteta, a onda možete da zamislite šta se dešava kada vreme postane hladnije i kada se vremenske prilike pogoršaju", istakla je Zelićeva.

Prema njenim rečima, do sada su se za pomoć dvostruko više javljali muškarci i to uglavnom stariji, dok je od ove godine sve više mlađih, od oko 40 godina, koji su izgubili posao ili mogućnost da svojim poslom zarade za život.

Pred smeštaja, kako je rečeno, u jedinom prihvatilištu u Beogradu, koji zapošljava oko 50 ljudi, korisnici mogu dobiti i osnovnu higijensku i medicinsku pomoć, hranu, garderobu.

Rad Prihvatilišta finansira gradska uprava Beograda, koja je i osnivač, ali pored donacija brojnih kompanija, veliku podršku pružaju i sugrađani koji skoro svakodnevno donose garderobu.

Zelićeva je navela da u okviru Prihvatilišta funkcioniše i Služba prolaznika na autobuskoj stanici - za ljude koji se nalaze u situaciji egzistencijalne ugoženosti, a nisu iz Beograda, pruža mogućnost da se vrate na mesto prebivališta.

Ona je naglasila da postoji potreba za proširenjem kapaciteta tog Prihvatilišta, ali i potreba za otvaranjem novih prihvatilišta u Beogradu i Srbiji.

"Na teritoriji Srbije postoji još jedno prihvatilište za stara lica u Futogu, njihovi kapaciteti su nešto manji, ali je standard bolji", kazala je Zelić.

Prema njenim rečima, teško je utvrditi tačan broj beskućnika u Srbiji, ali se pretpostavlja da ih ima i više desetina hiljada.

"Beskućništvo po samoj svojoj formi je nevidljivo, beskućnici su nevidljiva i mobilna populacija, pa ne postoji mogućnost da se tačno prebroje", kazala je ona.

Kada se govori o beskućnicima, dodala je Zelićeva, uglavnom se misli na ljude koji spavaju na javnom prostoru, zamotani u ćebad, sa gomilom stvari i kesa oko sebe, ali to je "samo vrh ledenog brega".


"Beskućnioci mogu biti svi oni koji su ovog meseca uspeli da plate nekako kiriju, a sledećeg meseca neće, ili oni ljudi koje neko od srodnika više ne može da izdržava", objasnila je ona.

Ako se beskućništvo šire shvati i pod beskućnicima podrazumevamo sve one ljude koji se nalaze u situaciji nesigurnog stanovanja -lica koja su korisnici socijalne pomoći, lica pod starateljstvom ili u postupku razvoda, pretpostavlja se da u Srbiji živi od 800.000 do 900.000 beskućnika, istakla je Zelićeva.

Korisnici u Prihvatilištu zahvalni su na pomoći koju dobijaju i slažu se da je u toj ustanovi "bolje nego na ulici". Jedan od njih, Filip Golubović, koji ima 41 godinu, rekao je da se u Prihvatilištu nalazi već dve godine, jer nema drugih mogućnosti, i ocenio da su "smeštaj i hrana dobri".

Svetski dan beskućnika obeležava se sutra, 10. oktobra, a prema podacima Ujedinjenih nacija, na svetu ima više od milijardu beskućnika.