Milica Bajić-Brković je ukazala da čitava zamisao da se izgradi Beograd na vodi može da padne na elementarnim stvarima, poput velikog povećanja saobraćaja u Beogradu uzimajući u obzir da je izgradnja metroa na "dugačkom štapu".
Kao drugi problem ona je navela sanaciju tla u Savskom amfiteatru u delu predviđenom za izgradnju, jer investitor planira izgradnju stanova na tom prostoru koji je zagađen.
Milica Bajić Brković je ukazala da bi pre gradnje moralo da se skine oko metar tla zbog zagađenosti, pa zatim da se nanese nova zemlja.
Postavlja se i pitanje zaštite tog prostora u Savskom amfiteatru od poplava, ukazala je ona i navela da sve ukupno podrazumeva velika finansijska ulaganja za koja nije sigurna da je Srbija sposobna.
Govoreći o maketi Beograd na vodi, koju je prikazao arapski investitor, Milica Bajić Brković je ukazala da se velika kula koja je predviđena da se gradi ne uklapa u urbanističku sliku Beograda.
Kao dobre strane projekta Beograd na vodi, ona je navela nameru da se reši pitanje železničke i autobuske stanice, ali je ukazala da je čitav plan prikazan samo u naznakama.
Njen kolega, arhitekta Marin Krešić je ukazao da Beograd nema novca da finansira izgradnju neophodne infrastrukture za projekta Beograd na vodi i da se može desiti da investitor na kraju tuži grad.
Krešić je, takođe, ukazao da izgradnja tog projekta podrazumeva veliko povećanje saobraćaja u Beogradu, a da pri tome nije jasno kako bi se protok saobraćaja uspešno rešio.
