Kada asfaltnim putem od Vranja stignete do Stropskog sela, usmeriće vas da krenete zemljanim drumom do rečice, gde živi ogromna porodica Ljubisavljević.

U dnu neograđenog dvorišta, dočekuje nas troje bosonogih mališana. Po hladnoj i vlažnoj zemlji trče u susret krvavih stopalca, belih nasmejanih lica, plavih očiju i kose plave. Raduju se nenajavljenim gostima, grle nas i ruke pružaju.

Otac i majka nisu tu. Otac je otišao u nadnicu, a majka sa starijim ćerkama po koze, kaže nam trenutno najstarija, ali i najnepoverljivija Anastasija, dok marljivo skuplja rasut stari papir po dvorištu.

Kraj nakrivljene udžerice, još dva, gotovo potpuno ugljenisana objekta. Iz kuće se čuje bebeći plač, mačke iskaču kroz prozor, a dva vezana psa laju. Još tri manja kučeta motaju nam se oko nogu, dok iza kuće dopire zvuk harmonike.

To stric ove dece Nebojša Ljubisavljević, prebira po dirkama, ispred svog dela doma.

Naime u omalenoj kući živi ukupno 15 ljudi. Osim Dragana i Dragane tu su njihova deca: Aleksandra(15) koja je sada drugi srednje, Milica (15), Anđela (14), Kristina (13), Anastasija (11), Adrijana (10), Tamara (9), Natalija (6), Dijana (4), Milan (2) i beba Martina od sedam meseci. Kuća je pregrađena, a u drugom delu žive Draganovi brat i majka.

Nebojša nam objašnjava, da bi ovde bilo još duša, da su sva Draganova deca tu.

Iz prvog braka, od pokojne supruge, Dragan ima ćerku Zlaticu (22) koja se nedavno udala i čeka bebu, i još dva sina Zlatka i Lazara, koji su u hraniteljskim porodicama.

Nisu ta deca od porodice odvojena zbog nemaštine, nego jer nema mesta za sve u trošnoj kućici.

GalerijaLepi, brojni i siromašni

A kuća...

Na tremu se suše nanizani duvan i paprike, u malom predsoblju nagurane stvari, na "smederevcu" ogromna šerpa krčka sa večerom za 13 duša. Na krevetu beba koju čuvaju dve, tek nešto starije sestre.

Sa druge strane kuće nešto urednija slika. To je dom strica i bake. Mala ograđena baštica puna cveća, kokoške kljucaju travu, a iz unutrašnjosti se širi miris tek ispečene zeljanice.

Domaćini insistiraju da sa njima popijemo kafu, zeljanicu da probamo.

Kako od usta tolike familije da odvajamo, kažemo, a baka pokazuje dve velike tepsije i uverava nas da je pite napravila dovoljno i za putnike namernike.

Od njih saznajemo da je Dragan, po profesiji pekar i električar, nekada radio u Simpu, u tamošnjoj kantini. Sa sunovratom Simpa, među prvima je dobio otkaz. Radio je Dragan i po pekarama u Vranju, ali ga ni jedan gazda nije prijavio, a često ni platu nije dobijao.

Kako nije imao novca da prehrani brojnu porodicu, počeo je da radi za nadnicu po selima. Tako sada radi u njivi, zida, kopa, popravlja, čuva stoku...Šta god mu daju. A kad mu daju, često ga plaćaju u hrani. Tu i tamo ga isplate vrećom pasulja, džakom brašna, daju nešto šećera, luka... A desi se i da ga ne isplate.

Gde će im duša, kad znaju koliko dece ima i kako se muči, pitamo, a njegov brat i majka samo sležu ramenima i kažu "takvi su ti ljudi".

Oni pomažu koliko mogu. Nebojša, električar, isto u nadnicu ide, popravlja aparate po selu, snalazi se kako zna i ume. Baka ko baka, kuva, sprema, čuva decu koliko može.

I dok pijemo kafu, eto Dragane sa dve ćerke. Doterale su koze i na kolicima dovezle dva džaka brašna.

Dragana ne da da joj pomognemo da iznese džakove, navikla je kaže, a i da se ne prljamo.

Anđela nam se odmah zatrčala u zagrljaj. Pruža ruku i vodi da nas upozna sa svim životinjama. Svako kuče pokazuje prstom i govori nam njegovo ime. Onda nabraja mačke, pa nas vodi do zgarišta dva stara dvorišna objekta gde je upravo zatvorila koze: Belka, Sivka, Pega...Vuče nas ručicom do sledećeg obora da nam pokaže dva prasenceta, a onda iz zahvalnosti što smo svaku životinju pomazili, čvrsto nas grli i ljubi.

Sva deca su, hvala bogu, zdrava, samo Anđela ima problem sa očima. Vodio je Dragan kod lekara, ali za operaciju u Nišu treba para, a opština neće da im odobri. Sami nemaju. Ionako jedva preživljavaju od socijalne pomoći i dečijeg dodatka.

Da para na paru ide, a beda na bedu, dokaz je i nesreća koja je nedavno zadesila Ljubisavljeviće. Stari strujomer se pre dva meseca zapalio i spalio ova dva pomoćna dvorišna objekta. Od tada nemaju struju. Jedno vreme nisu je imali uopšte, a od nedavno im je komšija dozvolio da se kod njega privežu, pa sada sa njim dele račun.

"Dolazili ovi iz EPS-a, gledali, pričali nešto i ništa. Valjda čekaju da im platimo da nas povežu, ali od čega", pitaju nas.

Ni vode nemaju u kući, nego je dovlače iz bunara koji je u dnu dvorišta. Dali su, kažu, pare i da ih povežu na vodovod. "I ništa. Na vodovod nas nisu povezali, a pare nam nisu vratili", žali se baka.

A Dragana okružena decom malo priča, smeje se i smireno, ali šturo odgovara na pitanja.

Anđela, pričalica, pokazuje kako je sama sebi lakirala nokte. Kaže mnooogo voli da crta i objašnjava kako do nedelje mora da naslika Bogorodicu sa Hrsitom, obaćala je nastavnici.

"Hoćete opet da dođete?", pita nas. Obećavamo da hoćemo.

"Samo nemojte sutra, moram u školu", kaže Anđela pa otrča u kuću da dovrši crtež.