Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković ocenio je da će inflacija, ako se nastavi sadašnji tempo, u ovoj godini biti izmedju osam i 8,5 odsto, što je više od planiranih 6,5 procenata. Realno je očekivati da će se porast cena hrane kao posledica suše nastaviti i u septembru, što će imati negativno dejstvo pa bi inflacija u tom mesecu mogla da dostigne blizu jedan odsto, rekao je Cvetković na Četvrtoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke o kreativnom bankarstvu u Beogradu.
Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković ocenio je da će inflacija, ako se nastavi sadašnji tempo, u ovoj godini biti izmedju osam i 8,5 odsto, što je više od planiranih 6,5 procenata.
Realno je očekivati da će se porast cena hrane kao posledica suše nastaviti i u septembru, što će imati negativno dejstvo pa bi inflacija u tom mesecu mogla da dostigne blizu jedan odsto, rekao je Cvetković na Četvrtoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke o kreativnom bankarstvu u Beogradu.
On je dodao da će se država suočiti i sa smanjenom proizvodnjom u oblasti poljoprivrede, što će uticati na nešto smanjeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Ocenio je, medjutim, da će i pored toga "Srbija i dalje ostati u zoni vrlo visokih stopa rasta, što će omogućiti da BDP-a u ovoj godini bude oko 30 milijardi evra".
Prema njegovim rečima, to će biti "oko 4.500 evra BDP-a po glavi stanovnika".
Cvetković je naglasio da na duži rok visok spoljnotrgovinski deficit, nastao kao posledica povećanja plata budžetskih korisnika, koje su potom uticale na povećanje tražnje, "preti da izazove neravnotežu i destabilizuje privredu".
"Država za sada uspeva da pokrije visoki zahvaljujući dobrim rezervama i prilivom deviza po raznim osnovama", dodao je on.
Istovremeno, kakao je istakao, ta visoka tražnja vrši pritisak i na domaće privrednike koji povećavaju proizvodnju, što proizvodi rast BDP koji je u prvoj polovini godine premašio osam odsto.
Govoreći o budžetu za 2008. godinu koji je u pripremi, Cvetković je najavio da će ministarstvo krenuti u snižavanje učešća javne potrošnje u BDP-u.
"Budžet u 2008. godini će u manjoj meri opterecihivati BDP nego što je to bilo u 2007.", a inicijalni planovi su da na kosolidovanom nivou taj iznos umanjenja bude oko 1,7 odsto, rekao je Cvetković.
On je istakao da bi to trebalo da dovede do toga da će privreda biti "relaksiranija" nego u ovom trenutku.
"Trenutni fiskalni instrumenti obezbedjuju naplatu budžeta u iznosu od oko 630 milijardi dinara u sledećoj godini", kazao je ministar finasija.
On je dodao da će u narednoj godini biti ozbiljene kontrole zarada, a ićiće se na uštede i kontrolu trošenja sredstava za nabavku materijala i opreme.
Ključna novina tog zakona, je uvodjenje Saveta guvernera koji će imati veću ingerenciju od dosadašnjeg Saveta NBS, rekao je Cvetković.
On je objasnio da će novi savet na neke odluke guvernera morati da da ili mišljenje ili saglasnost.
Bilo je primedbi da novi savet dovodi do smanjenja samostalnosti NBS, ali se radi o unutrašnjem organu koji daje mišljenje o radu guvernera, a ne organu van centralne banke, rekao je Cvetković.
Guverner će imati i dalje iste, ako ne i veće ingerencije, u poredjenju sa svojim kolegama iz razvijenih zapadnih zemalja, dodao je on.
Ministar je rakao i kako država želi da u što kraćem roku izadje iz bankarskog sektora okončavanjem privatizacije banaka sa većinskim državnim vlasništvom.
Plan je i da država proda svoj manjinski udeo u drugim bankama i novac iskoristi za budžetske potrebe, rekao je on na Četvrtoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke (Raiffeisen) "Kreativno bankarstvo" u Beogradu.
Cvetković je podsetio da u Kredi (Credy) banci, Privrednoj banci Pančevo, banci Poštanska štedionica i Srpskoj banci država ima većinski udeo, ali da je njihova privatizacija otežana lošim poslovanjem.
Prema njegovim rečima, razmišlja se o ponovnom raspisivanju tendera za Kredi banku, a za neke od banaka koje su u teškoj finasijskoj situaciji biće potrebna dokapitalizacija o čemu će se, kakao je dodao, odluke doneti vrlo brzo.
Vlasništvo države, od oko 40 odsto, u Komercijalnoj banci se u naredne dve do tri godine neće menjati, rekao je on i dodao da bi do kraja godine ta banka trebalo da bude dokapitalizovana sa oko 100 miliona evra.
Brzina prodaje manjinskog državnog udela, do 20 odsto, u Agrobanci, Privrednoj banci, Jumbes banci i Čačanskoj banci, zavisiće od potreba budžeta, rekao je ministar finasija.
(Beta/MONDO)
Realno je očekivati da će se porast cena hrane kao posledica suše nastaviti i u septembru, što će imati negativno dejstvo pa bi inflacija u tom mesecu mogla da dostigne blizu jedan odsto, rekao je Cvetković na Četvrtoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke o kreativnom bankarstvu u Beogradu.
On je dodao da će se država suočiti i sa smanjenom proizvodnjom u oblasti poljoprivrede, što će uticati na nešto smanjeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Ocenio je, medjutim, da će i pored toga "Srbija i dalje ostati u zoni vrlo visokih stopa rasta, što će omogućiti da BDP-a u ovoj godini bude oko 30 milijardi evra".
Prema njegovim rečima, to će biti "oko 4.500 evra BDP-a po glavi stanovnika".
Cvetković je naglasio da na duži rok visok spoljnotrgovinski deficit, nastao kao posledica povećanja plata budžetskih korisnika, koje su potom uticale na povećanje tražnje, "preti da izazove neravnotežu i destabilizuje privredu".
"Država za sada uspeva da pokrije visoki zahvaljujući dobrim rezervama i prilivom deviza po raznim osnovama", dodao je on.
Istovremeno, kakao je istakao, ta visoka tražnja vrši pritisak i na domaće privrednike koji povećavaju proizvodnju, što proizvodi rast BDP koji je u prvoj polovini godine premašio osam odsto.
Govoreći o budžetu za 2008. godinu koji je u pripremi, Cvetković je najavio da će ministarstvo krenuti u snižavanje učešća javne potrošnje u BDP-u.
"Budžet u 2008. godini će u manjoj meri opterecihivati BDP nego što je to bilo u 2007.", a inicijalni planovi su da na kosolidovanom nivou taj iznos umanjenja bude oko 1,7 odsto, rekao je Cvetković.
On je istakao da bi to trebalo da dovede do toga da će privreda biti "relaksiranija" nego u ovom trenutku.
"Trenutni fiskalni instrumenti obezbedjuju naplatu budžeta u iznosu od oko 630 milijardi dinara u sledećoj godini", kazao je ministar finasija.
On je dodao da će u narednoj godini biti ozbiljene kontrole zarada, a ićiće se na uštede i kontrolu trošenja sredstava za nabavku materijala i opreme.
Smanjuju se nadležnosti guvernera, kraj privatizacije banaka
Novi zakon o Narodnoj banci Srbije (NBS) neće smanjiti samostalnot te institucije, ali će u izvesnoj meri smanjiti nadležnosti guvernera, rekao je Cvetković.Ključna novina tog zakona, je uvodjenje Saveta guvernera koji će imati veću ingerenciju od dosadašnjeg Saveta NBS, rekao je Cvetković.
On je objasnio da će novi savet na neke odluke guvernera morati da da ili mišljenje ili saglasnost.
Bilo je primedbi da novi savet dovodi do smanjenja samostalnosti NBS, ali se radi o unutrašnjem organu koji daje mišljenje o radu guvernera, a ne organu van centralne banke, rekao je Cvetković.
Guverner će imati i dalje iste, ako ne i veće ingerencije, u poredjenju sa svojim kolegama iz razvijenih zapadnih zemalja, dodao je on.
Ministar je rakao i kako država želi da u što kraćem roku izadje iz bankarskog sektora okončavanjem privatizacije banaka sa većinskim državnim vlasništvom.
Plan je i da država proda svoj manjinski udeo u drugim bankama i novac iskoristi za budžetske potrebe, rekao je on na Četvrtoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke (Raiffeisen) "Kreativno bankarstvo" u Beogradu.
Cvetković je podsetio da u Kredi (Credy) banci, Privrednoj banci Pančevo, banci Poštanska štedionica i Srpskoj banci država ima većinski udeo, ali da je njihova privatizacija otežana lošim poslovanjem.
Prema njegovim rečima, razmišlja se o ponovnom raspisivanju tendera za Kredi banku, a za neke od banaka koje su u teškoj finasijskoj situaciji biće potrebna dokapitalizacija o čemu će se, kakao je dodao, odluke doneti vrlo brzo.
Vlasništvo države, od oko 40 odsto, u Komercijalnoj banci se u naredne dve do tri godine neće menjati, rekao je on i dodao da bi do kraja godine ta banka trebalo da bude dokapitalizovana sa oko 100 miliona evra.
Brzina prodaje manjinskog državnog udela, do 20 odsto, u Agrobanci, Privrednoj banci, Jumbes banci i Čačanskoj banci, zavisiće od potreba budžeta, rekao je ministar finasija.
(Beta/MONDO)
