Skupština Srbije izabrala je Radovana Jelašića za guvernera Narodne banke Srbije u narednom petogodišnjem mandatu. Jelašić je 30. guverner u istoriji NBS i, uz Djordja Vajferta, drugi je guverner koji je izabran u dva mandata, a ostaće upamćen i po tome što je ponovo uveo slobodno, tržišno formiranje kursa dinara, kao što je bilo pre Drugog svetskog rata.
Skupština Srbije izabrala je Radovana Jelašića za guvernera Narodne banke Srbije (NBS) u narednom petogodišnjem mandatu.
Jelašić je 30. guverner u istoriji NBS i, uz Djordja Vajferta, drugi je guverner koji je izabran u dva mandata, a ostaće upamćen i po tome što je ponovo uveo slobodno, tržišno formiranje kursa dinara, kao što je bilo pre Drugog svetskog rata.
Za njegov izbor glasalo je 132 poslanika vladajuće koalicije i SVM, a protiv je bilo 19 poslanika opozicije.
Srpska radikalna stranka nije učestovala u glasanju.
Radovan Jelašić rodjen je 1968. u Baji u Madjarskoj. Diplomirao je 1992. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i magistrirao finansije 1995. godine na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.
Bankarsku karijeru počeo u Dojče banci u Frankfurtu, a 1999. godine prelazi u kompaniju McKinsey gde radi na projektima u bankarskom sektoru.
Viceguverner NBJ-NBS bio je od decembra 2000. do jula 2003. godine, a potom prelazi u HVB banku u Beogradu na mesto savetnika.
Za guvernera NBS-a izabran je 25. februara 2004. godine, a dužnost je preuzeo 1. marta.
Oženjen je i otac troje dece.
Jelašić je uveo slobodno formiranje kursa dinara, na osnovu ponude i tražnje na Medjubankarskom deviznom tržištu, pri čemu je NBS zadržala pravo da interevniše na tržištu sa svojim deviznim rezervama ukoliko dodje do naglog i prevelikog kolebanja dinara prema paketu vodećih stranih valuta.
Smanjenje uticaja NBS na trzištu deviza samo u 2007. godini dovelo je do jačanja kursa dinara prema evru sa 87 na oko 78 dinara za jedan evro, uz istovremene kritike izvozno orjentisane srpske privrede, koja je u više navrata tražila da kurs bude od 100 do 120 dinara za evro.
Jelašić će, kao guverner NBS, ostati upamćen zbog pooštrenih monetarnim mera, jer je, u nameri da smanji preveliku potrošnju i veliki obim kreditnog zaduženja stanovništva, povećao obaveznu rezervu banaka i uveo druge mere u ogranuičavanju kreditne ekspanzije.
Za ime Jelašića vezuje se i afera "kofer", mada nije dokazana njegova umešanost, kada su u januaru 2006. godine uhapšeni viceguverener NBS Dejan Simić i bivši direktor Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagradjanin. Policija je u Simićevom stanu našla kofer sa 100.000 evra, a on je tada osumnjičen za primanje mita, a Zagradjanin za pomaganje u primanju mita.
Pojedini domaći mediji otvorili su 2005. godine i aferu "vila" u vezi sa kupovinom porodične kuće na Dedinju, za koju je Jelašić izjavio da ju je kupio za oko 380.000 evra, a mediji su licitirali da vredi više od 1,5 milion evra. Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da tu kuću otplaćuje od kredita uzetog kod jedne od domaćih banaka i napomenuo da on i supruga imaju prihode od zakupnine njihovog stana u Minhenu, jer je on radio u "Dojče banci" u Nemačkoj.
Pojedini ekonomski eksperti i proteklih dana i skupštinski poslanici optuživali su Jelašića da je izdavanjem štednih zapisa NBS oštetio državu zbog visokih kamata, koje su gradjanima plaćane, a Jelašić je u više navrata objasnio razloge njihovog uvodjenja. Jelašić je objasnio da NBS izdaje štedne zapise da bi gradjane naučila da izbegnu izlaganje deviznom riziku, da ostvare siguran prinos bez dodatnog rizika i da podstakne dinarski vid štednje, a uz to i da višak dinara na tržištu usmeri na štednju, a ne u potrošnju.
(agencije/MONDO)
Jelašić je 30. guverner u istoriji NBS i, uz Djordja Vajferta, drugi je guverner koji je izabran u dva mandata, a ostaće upamćen i po tome što je ponovo uveo slobodno, tržišno formiranje kursa dinara, kao što je bilo pre Drugog svetskog rata.
Za njegov izbor glasalo je 132 poslanika vladajuće koalicije i SVM, a protiv je bilo 19 poslanika opozicije.
Srpska radikalna stranka nije učestovala u glasanju.
Radovan Jelašić rodjen je 1968. u Baji u Madjarskoj. Diplomirao je 1992. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i magistrirao finansije 1995. godine na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.
Bankarsku karijeru počeo u Dojče banci u Frankfurtu, a 1999. godine prelazi u kompaniju McKinsey gde radi na projektima u bankarskom sektoru.
Viceguverner NBJ-NBS bio je od decembra 2000. do jula 2003. godine, a potom prelazi u HVB banku u Beogradu na mesto savetnika.
Za guvernera NBS-a izabran je 25. februara 2004. godine, a dužnost je preuzeo 1. marta.
Oženjen je i otac troje dece.
30. guverner, drugi sa dva mandata
Za vreme Jelašićevog mandata na čelu NBS od 1. marta 2004. godine, devizne rezerve su dostigle oko 13 milijardi dolara i tako se približile rekordnim rezervama Narodne banke Jugoslavije od oko 16 milijardi dolara, u vreme premijera Ante Markovića.Jelašić je uveo slobodno formiranje kursa dinara, na osnovu ponude i tražnje na Medjubankarskom deviznom tržištu, pri čemu je NBS zadržala pravo da interevniše na tržištu sa svojim deviznim rezervama ukoliko dodje do naglog i prevelikog kolebanja dinara prema paketu vodećih stranih valuta.
Smanjenje uticaja NBS na trzištu deviza samo u 2007. godini dovelo je do jačanja kursa dinara prema evru sa 87 na oko 78 dinara za jedan evro, uz istovremene kritike izvozno orjentisane srpske privrede, koja je u više navrata tražila da kurs bude od 100 do 120 dinara za evro.
Jelašić će, kao guverner NBS, ostati upamćen zbog pooštrenih monetarnim mera, jer je, u nameri da smanji preveliku potrošnju i veliki obim kreditnog zaduženja stanovništva, povećao obaveznu rezervu banaka i uveo druge mere u ogranuičavanju kreditne ekspanzije.
Za ime Jelašića vezuje se i afera "kofer", mada nije dokazana njegova umešanost, kada su u januaru 2006. godine uhapšeni viceguverener NBS Dejan Simić i bivši direktor Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagradjanin. Policija je u Simićevom stanu našla kofer sa 100.000 evra, a on je tada osumnjičen za primanje mita, a Zagradjanin za pomaganje u primanju mita.
Pojedini domaći mediji otvorili su 2005. godine i aferu "vila" u vezi sa kupovinom porodične kuće na Dedinju, za koju je Jelašić izjavio da ju je kupio za oko 380.000 evra, a mediji su licitirali da vredi više od 1,5 milion evra. Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da tu kuću otplaćuje od kredita uzetog kod jedne od domaćih banaka i napomenuo da on i supruga imaju prihode od zakupnine njihovog stana u Minhenu, jer je on radio u "Dojče banci" u Nemačkoj.
Pojedini ekonomski eksperti i proteklih dana i skupštinski poslanici optuživali su Jelašića da je izdavanjem štednih zapisa NBS oštetio državu zbog visokih kamata, koje su gradjanima plaćane, a Jelašić je u više navrata objasnio razloge njihovog uvodjenja. Jelašić je objasnio da NBS izdaje štedne zapise da bi gradjane naučila da izbegnu izlaganje deviznom riziku, da ostvare siguran prinos bez dodatnog rizika i da podstakne dinarski vid štednje, a uz to i da višak dinara na tržištu usmeri na štednju, a ne u potrošnju.
(agencije/MONDO)
