Sekretar Privredne komore Srbije Milan Prostran izjavio je da će i naredne godine biti dovoljno hleba, ako, sa ove jeseni zasejanih pola miliona hektara pšenice, bude ostvaren prosečan prinos od oko 3,5 tona.
On je upozorio da je najveći problem u tome što se u Srbiji poslednjih godina proizvode samo neophodne količine hlebnog žita umesto da, prema raspoloživim potencijalima, Srbija bude značajan izvoznik pšenice.
Podsetivši da je ove jeseni posejano najmanje pšenice u poslednjih desetak godina, Prostran je na tribini na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu istakao da željeni prinos od pet do šest tona po hektaru i mnogo veći ukupan rod neće biti postignu ako se ne preduzmu nužne i efikasne mere.
Umesto zalaganja za smanjenje površina pod pšenicom, ta poljoprivredna kultura mora biti podsticana od države, jer "uz ekonomske neophodno je poštovati i biološke zakone", kako bi se obezbedila optimalna struktura setve i poboljšao kvalitet oranica.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Vlado Sindjić istakao je da je agraru potrebno najmanje 25 milijardi dinara iz budžeta godišnje i založio se za to da se taj novac direktno usmerava poljoprivrednim proizvodjačima preko namenskih računa, a ne kao dosad posredstvom preradjivačke industrije.
Direktor novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević izjavio je da
su kiše proteklih dana stigle pšenici u poslednji čas i koliko toliko popravile "katastrofalno stanje" tog useva.
"Pre ovih padavina, na ukupno u Srbiji posejanih oko 500.000 hektara bilo je niklo svega deset do 20 odsto pšenice. Sada je situacija nešto bolja, ali su biljke neujednačene i rano je govoriti o budućem prinosu", naglasio je Malešević.
(Tanjug)
On je upozorio da je najveći problem u tome što se u Srbiji poslednjih godina proizvode samo neophodne količine hlebnog žita umesto da, prema raspoloživim potencijalima, Srbija bude značajan izvoznik pšenice.
Podsetivši da je ove jeseni posejano najmanje pšenice u poslednjih desetak godina, Prostran je na tribini na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu istakao da željeni prinos od pet do šest tona po hektaru i mnogo veći ukupan rod neće biti postignu ako se ne preduzmu nužne i efikasne mere.
Umesto zalaganja za smanjenje površina pod pšenicom, ta poljoprivredna kultura mora biti podsticana od države, jer "uz ekonomske neophodno je poštovati i biološke zakone", kako bi se obezbedila optimalna struktura setve i poboljšao kvalitet oranica.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Vlado Sindjić istakao je da je agraru potrebno najmanje 25 milijardi dinara iz budžeta godišnje i založio se za to da se taj novac direktno usmerava poljoprivrednim proizvodjačima preko namenskih računa, a ne kao dosad posredstvom preradjivačke industrije.
Direktor novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević izjavio je da
su kiše proteklih dana stigle pšenici u poslednji čas i koliko toliko popravile "katastrofalno stanje" tog useva.
"Pre ovih padavina, na ukupno u Srbiji posejanih oko 500.000 hektara bilo je niklo svega deset do 20 odsto pšenice. Sada je situacija nešto bolja, ali su biljke neujednačene i rano je govoriti o budućem prinosu", naglasio je Malešević.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
