Crkveno venčanje, pred predstavnikom verske zajednice, predviđeno je Prednacrtom Građanskog zakonika (GZ) kao punovažno i izjednačeno sa građanskim sklapanjem braka pred matičarem.

Za tu novinu je, međutim, potrebna izmena Ustava, koji sada izričito predviđa da se brak može zaključiti samo pred nadležnim državnim organom, rekla je za Tanjug član Komisije za izradu GZ Olga Cvejić Jančić.

Komisija, kako je navela, smatra da bi se na taj način promovisalo pravo vernika da se poštuje brak sklopljen pred organom crkve ili verske zajednice kojoj pripadaju, bez obaveze da sklapaju i civilni brak, koji je po sadašnjem pravu jedina priznata forma braka.

"Ukoliko bi došlo do promene Ustava i ako bi to Ustav dozvolio, bilo bi dakle, dovoljno sklapanje samo jednog braka - civilnog ili verskog, jer sada je crkveni brak stvar slobodnog izbora budućih supružnika, ali bez pravnih dejstava.

U tom slučaju bi predstavnik verske zajednice pred kojim je brak sklopljen bio dužan da u vrlo kratkom roku, od nekoliko dana dostavi matičaru isprave o zaključenom braku potpisane od strane supružnika, svedoka i verskog predstavnika, navela je Cvejić Jančić.

Međutim, na materijalne uslove za punovažnost braka sklopljenog u verskoj formi kao i na posledice braka koje se tiču prava i obaveze supružnika bi se primenjivalo isključivo porodično pravo, a ne versko pravo.

"Versko pravo bi bilo relevantno samo za formu sklapanja braka", navela je ona.

Prednacrt Građanskog zakonika, koji je već nekoliko godina na javnoj raspravi, nalazi se u završnoj fazi i prema najavama Komisije već iduće godine bi mogao da se nađe i u skupštinskoj proceduri.