Vladislav Marković daje na korišćenje dve kuće, osam hektara zemlje, mehanizaciju...
Pomislili biste, navodi list, da je taj oglas usijao telefonsku liniju darodavcu Vladislavu Markoviću. Ali, nije tako. Istina, kaže, imao je dvadesetak poziva za tri dana, ali ni jedan par se nije ponovo javio niti zamolio da vidi kućuu selu Lipenović kod Krupnja i počne u njoj da živi.
Možda je još više neobično to što niko iz Krupnja, sravnjenog u poplavama, i pre nego što se domaćin odlučio na oglašavanje, nije pojurio u obližnje selo.
Kako je Vladislav objasnio za "Novosti", odmah posle potopa pokušao je da svoju očevinu ustupi nekoj porodici iz Krupnja, preko kriznog štaba. Ali, tajac. A onda je pokušao da proba oglašavanjem.
Na oglas se do sada javilo dvadesetak parova iz Prijepolja, Inđije, okoline Požarevca, Ljiga, Šapca. Gospodin iz Prijepolja mi je delovao najozbiljnije. On planira da dovede svojih 300 ovaca i konje da gaji.
A dvoje iz Inđije, koji imaju svoje imanje, bili su mi interesantni jer kažu da im je dosadila ravnica i hoće da pobegnu od vetra. Hteli bi da prodaju svoje imanje i kupe moje. Ali ja ne prodajem.Dajem na korišćenje. Na kraju sam rekao svima koji su zvali da ću za Svetog Aranđela, sveca kog je slavio moj otac, biti u Lipenovićima, neka dođu da vide, pa da se dogovorimo.
"Pričao sam sa ljudima iz opštine Krupanj, iz Kriznog štaba i kažu mi da ljudi komentarišu da tu mora mnogo da se radi", kaže Marković, inače atletski trener kluba "Metalac".
"Pa jedino da sejem i žanjem i da im plaćam, a oni samo da sede. Već imaju hektar i po pod šljivama i samo treba da ih beru i rade sa njima šta hoće. Dajem im i tri hektara šume da se greju sledećih 200 godina. Svu seosku mehanizaciju, frezu, traktor i ostalo, kao i sušaru, ako hoće da suše šljive. Neka sade šta hoće, ili nek se bave stočarstvom ako imaju stoku. Njihovo je samo da plate struju koju potroše.
A njemu je, kaže jedini cilj da mu domaćinstvo ne zamre. Da se ne ugasi, da ne nestane. Da proda neće nipošto. Tri hektara zemlje je u okolini kuće.
"Tu sam se rodio, školovao, odrastao. Do pre dve godine bio mi je živ otac. Ali posle njegove smrti rasprodao sam svu stoku i živinu i sada samo želim da neko ponovo vaskrsne kuću i imanje. Bio bih najsrećniji da neko tamo pronađe svoju sreću i mir.", priča Marković koji već decenijama živi u Valjevu.
Selo Lipenović je na oko kilometar i po od Krupnja, baš kod manastira Dobri potok.
"Zemlja je plodna, mesto je prelepo. Dok su mi roditelji bili živi, bavili smo se seoskim turizmom. Imam dve štale, dva svinjca i dve kuće koje su lepo sređene. Jedna je nova, sa novim kupatilom i kuhinjom, druga starija. Može tu porodica lepo da radi i živi od svog rada, ako hoće. Brat i ja smo otišli iz sela odavno, ja u Valjevo on u Novi Sad. Moju decu takođe ne interesuje selo. Ni unuke. Jedan je završio arhitekturu i sprema se za Norvešku. Drugi je pri kraju studija medicine, kaže Marković za "Novosti".
