Srpska slava postaje deo kulturnog nasledja covecanstva

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Srpska slava na listi Uneska!

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Praznik porodice posvećen svetitelju zaštitniku domaćinstva, oblikovan u srednjem veku, postaje do kraja nedelje deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Do kraja predstojeće nedelje, kako pišu "Novosti“, srpska krsna slava, zvanično će biti na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Tako će slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica, ostati upamćena i kao "prvi upis“ Srbije na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ali, iako nema sumnje koliki je značaj slave za Srbe u Srbiji i kod većine Srba u regionu i svetu, našu javnost ovih dana najviše interesuje kako su je predlagači opisali i predstavili Uneskovoj komisiji.

Magistar Marko Stojanović, član nominacionog tima Slave za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže da je slava predstavljena, pre svega kao obred osveštanja hrane i pića, koji pravoslavni hrišćani u Srbiji praktikuju u okviru godišnjeg ciklusa običaja. Kao praznik porodice, posvećen svetitelju, zaštitniku domaćinstva.

Naglašeno je, kaže, i da je reč o narodnom običaju proslavljanja sveca zaštitnika pod nazivom slava, krsno ime, krsna slava i, ranije, pamjat svetom, koji je oblikovan u srpskoj srednjovekovnoj državi, kao i da njegovu današnju običajno-religijsku formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica.

"Objasnili smo i da obred slave i rituali sadrže beskrvne i krvne žrtve, uz molitve i zdravice. A, centralni, hristijanizovani ritual podrazumeva paljenje sveće, molitvu i unakrsno presecanje, prelivanje vinom i lomljenje hleba odnosno slavskog kolača na četiri dela, što simbolizuje telo, krv i bestelesnu prirodu Hrista. Gozba, koja sledi nastavak je i sjedinjenje sa centralnim ritualom. Ona i za domaćina i za goste započinje uzimanjem zalogaja slavskog kolača i slavskog žita, potom otpijanjem gutljaja vina uz zdravicu, koja se izgovara za plodnost i blagostanje svih prisutnih, slavljenika i gostiju", rekao je Stojanović.

On pojašnjava da je u "objašnjenju“ slave, predočeno i da je na gozbi neizostavna pečenica od mesa, kao krvna žrtva koja potiče iz antičkih vremena, i koja za slave koje se obeležavaju za vreme hrišćanskog posta ili na posne dane podrazumeva isključivo uzimanje ribe.

"Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo. Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge", rekao je sagovornik.

Posebno je ukazano da ritualna priprema i ukrašavanje slavskog kolača, utiskivanje Hristovih simbola IS-HS-NI-KA, uz kvalitet i obilje jela na gozbi, naglašavaju kulturnu, obrednu i društveno ritualizovanu ulogu žene i njen prestiž. Jer, pripremanjem žrtve u hrani, ona obezbeđuje plodnost i blagostanje domaćinstvu, ali ujedno prenosi ritualna znanja i veštine sa kolena na koleno, pišu "Novosti".

Tagovi

Komentari 7

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

coombo

a sad da kazemo sta je slava zapravo. srbi su postovali svoja bozanstva i u zavisnosti od toga kome rodu/porodici/plemenu pripadaju slavili su nekog od poznatih bogova slovenskog i srpskog panteona. onda u srednjem veku, mracnom dobu, dolazi do opsteg pritiskanja svih pezorativno nazvanih "varvarskih" naroda (slovena i germana) da prime hriscanstvo. da prime hriscanstvo ognjem ili macem. bezbrojne misije pokrstavanja od strane rimske crkve ali i istocne. srbi su ostali odani svojim bogovima do duboko u srednji vek. srbi posle 200-300 godina nakon doseljavanja nisu primili kao narod hriscanstvo. primili su ga samo vladajuci slojevi, knezovi, obican narod ne. znaci narod nije hteo da se odrekne svoga i da prihvati nesto tudje. a onda legenda kaze da je sveti sava smislio kako da srbi predju u hriscanstvo, tako sto ce imena bogova biti zamenjana svecima. slava je dakle srpski narodni religiozni obicaj iz starih vremena pre pokrstavanja. slava nije hriscanski/pravoslavni obicaj jer da je tako slavili bi slavu i grci, bugari, rusi i ostali, a ne slave (pojedince ne racunam, kao narodi ne slave, samo mi srbi). vidovdan i slava su jedino sto nam je ostalo sacuvano od prave srpske tradicije.

Milos

@coombo Pa niko i ne kaze da je slava tekovina hriscanstva, i mnogi hriscanski preznici kod nas se ne smatraju iskljucivo tekovinom hriscanstva, vec su isprepletani narodnom tradicijom i obicajima. arcibald Rajs je rekao - Srbi su svoju tradiciju utkali u svoju religiju - a upravo to nam je omogucilo da se sacuvamo kao narod u vreme svih okupacija i muka koje su nam drugi nametnuli. Religiju je relativno lako promeniti, ali tradicija i obicaji su nesto sto ostaje u genima i sto covek i nacija uvek nose sa sobom...

Invisible Man

Jedino slavu ti zena ne moze uzeti putem razvoda.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader