Morate na put, nemate auto, a ni dovoljno para za autobus, ili za put želite i društvo. Možda je Autohop rešenje za vas.
Verovatno ste čuli za Autohop, internet platformu koja Srbiju stavlja na mapu zemalja sa organizovanim sistemom "deljenja vožnje" (ridesharing). Ukoliko niste, ili ste nešto tek načuili, MONDO vam je našao sagovornike koji će vam iz prve ruke reći zašto oni smatraju da je to najbolji i najzabavniji način da se s jednog mesta stigne na drugo.
Nevena Cukućan (25) iz Beograda je po obrazovanju novinarka, a po vokaciji blogerka. Njeno iskustvo sa "deljenjem prevoza" datira dalje od srpskog Autohopa, čak dalje i od Srbije.
Nevena se, naime, sa ovakvom vrstom prevoza srela u zemlji u kojoj je to masovan, gotovo uobičajen način da se stigne na neko udaljeno odredište.
Pronalaženje vožnje na Autohopu je jednostavno. Vozač ("predstavljen" fotografijom, registrovanim imenom i registracijom čak i slikom automobila, kao i telefonskim brojem) već je objavio adrese, onu sa koje polazi i onu na koju dolazi, kao i usputne (da bi mogao još nekog da "pokupi"). Objavljeno je i vreme polaska, kao i broj slobodnih mesta i cena po osobi. Od dodatnih podataka tu su i kolika je fleksibilnost polaska (recimo do sat vremena), koliko je maksimalno silaženje s rute ("zaobilazak", obično 15 minuta), da li je u kolima dozvoljeno pušenje, da li su na točkovima zimske gume, ide li se autoputem, ima li klima uređaja, koliki je dozvoljeni prtljag... Moguća su i sva druga dodatna pitanja kroz direktan kontakt, porukom preko platforme ili telefonski.
"Vozila sam se preko sličnog sistema u Nemačkoj, i kada sam videla da kreće Autohop odmah sam znala da ću da ga koristim i ovde. U Nemačkoj je to pravi alternativni sistem transporta Ja sam se tako vozila na festivale i koncerte, ali ima ljudi koji ga redovno koriste da bi, recimo, iz Bona svakog dana išli na posao do Diseldorfa. To je pre svega jeftin, a može da bude i veoma zanimljiv način da se putuje", kaže Nevena.
Iz perspektive nekog ko može da iz ličnog iskustva uporedi "nas i njih", Nevena kaže da se ovde nije, kao u Nemačkoj, sretala sa divljim taksistima koji pokušavaju da na taj način prave biznis, ali kaže i da su srpske "cene" ovakvog prevoza malo "jače" nego što bi trebalo.
"Možda je reč o tome da je sve još u začetku, pa ni ponuda ni tražnja nije toliko velika. Ali, mislim da se vozači ovde, kada određuju svoju 'tarifu', suviše vezuju za cenu autobuske karte. U Nemačkoj recimo karta za voz od Bona do Minhena košta 150 evra, a vi prevoz kolima možete da nađete za 25 evra. A to je ipak razdaljina za pet sati vožnje", napominje Cukućan.
S obzirom na to da je Nevena mlada žena, nametnulo nam se i pitanje bojazni za ličnu bezbednost.
"Ne, ne plašim se. Ja sam inače stara autostoperka, a Autohop je mnogo bezbednija varijanta od stopiranja. Pritom, znam da 'čitam' oglase. Ignorišem one koji se stalno ponavljaju – ne ide se baš svaki dan iz Beograda do Beča - ili one koji bi za putnike tražili samo devojke. Generalno, sumnjivi su svi koji imaju malo podataka", napominje Nevena.
Njen savet je da se pred put dogovori svaki detalj, jer "ništa se ne podrazumeva", a ako vam je išta sumnjivo – jednostavno nemojte da putujete.
"Mada, mislim i da su u tom delu naši ljudi nekako suviše stegnuti. Pa ružna stvar može da vam se desi i u sopstvenoj kući i uz zdrav razum i normalne mere opreza prave opasnosti nema", kaže Nevena.
A ružna iskustva do sada nije imala, naprotiv. Posebno zanimljivo letošnje iskustvo imala je na putu do Vrnjačke Banje, koje je i opisala na svom blogu Pomalostoperka. Našla je vožnju u kojoj su joj "slučajni saputnici" bili dvoje mladih – drug i drugarica. Vozač je bio takođe mlad, ali je njegovo znanje vožnje, kaže, bilo besprekorno. Do banje se u dobrom društvu stiglo očas posla, tako da se kao jedini "problem" ispostavilo to što je morala da ponese manje kamperske opreme nego što je prvobitno planirala.
VOZITI SAM JE DOSADNO I KAD NIJE SKUPO
Kako to izgleda sa "druge", vozačke strane, ispričao nam je Zoran Spasovski (38), Makedonac i, nada se, budući Beograđanin.
Zoran nije od onih "mladih i ludih", niti od onih koje krasi preterana bezbrižnost ili druželjubivost po svaku cenu , ali ipak se našao u svetu "deljenja vožnje".
Čitalac MONDA bi možda kao model vozača sa Autohopa zamislio, recimo, nekog ko i inače prima autostopere. Zoran bi i tu "ispao" iz konkurencije jer, kaže, u životu nije povezao stopera.
On je u svet Autohopa ušao iz ljubavi, tj "ugurala" ga je, kaže, njegova devojka iz srpske prestonice. Pre nekoliko meseci mu je ispričala o Autohopu i nagovorila ga da proba da smanji trošak vožnje između Skoplja i Beograda. Tako je počela njegova, gotovo redovna, "međunarodna vožnja".
Zoranova "računica" je jednostavna, ukoliko se u njegovom "polu" dizelašu nađe troje ljudi, vožnja će svakog izaći manje od karte za redovan autobus. Otprilike do Niša je vožnja 1.000 dinara, do Skoplja 2.000. Stiže se brže, a svaka čar druženja je gratis. Zoran čak ni za svoje "putnike" ne organizuje neko određeno zborno mesto u Beogradu, već ljude kupi sa njihovog kućnog praga.
"Moja osnovna ideja je bila da mogu da dolazim do devojke, a da ne razmišljam mnogo o parama. Već posle nekoliko vikend tura dobio sam i neke 'stalne' putnike, recimo gospođu Vesnu iz Niša i jednog momka iz Beograda koji često putuje za Surdulicu. Ljudi su pristojni, trošak puta je mnogo manji, a u dobrom društvu i ne tako mali put brzo prođe", kaže Zoran.
Zoran dodaje da u vožnji preko Autohopa nema zarade, mada je i takvih pokušaja, naravno bilo.
"Objavljuju se 'fejk" oglasi, pa ako upali da se 'napune' kola na nekoj relaciji – upali, a ako ne, ništa ni od vožnje... Ali u stvari, nema tu profita, niti je to ideja velikoj većini ljudi koji voze druge", kaže Spasovski.
"Ispala" kaže, uglavnom, nema. Desilo mu se samo jedanput da se neke devojke iz Niša nisu javile za dogovorenu vožnju, ali i to pretpostavlja da im je nešto iskrslo. U ostalim slučajevima sve je funkcionisalo "kao sat".
Što se bezbednosti tiče, ni tu nema problema. Zoran kaže da ni ne razmišlja o nekakvim "crnim scenarijima".
"Svi korisnici su registrovani i mogu se, koliko toliko sigurno, proveriti na Facebooku. Valjda niko nije tolika budala da se registruje, ostavi podatke i broj telefona, da bi pravio gluposti", kaže Spasovski.
O CENAMA
Kako je Autohop samo platforma preko koje se pruža lična usluga deljenja prevoza, nema ni zvaničnih cena. Međutim, postoji preporučena cena "po kilometru" i ona je trenutno četiri dinara. I na samom sajtu je naznačeno da vozač može da je prekorači, a da ne krši pravilo o (ne)profesionalnom/poslovnom obavljanju prevoza.
To otprilike znači da bi za put od Beograda do Subotice trebalo dotirati vozaču oko 760 dinara, a do recimo Vranja oko 1.400 dinara. Naravno, cena nije ista ako sa vozačem putuje jedan ili tri putnika.
Na tim relacijama, inače, potroši se goriva za oko 1.700, odnosno 3.100 dinara, a u računicu ukupnog troška bi trebalo dodati i putarinu – do Subotice 570 dinara, a do Vranja 920. Kada bi se to podelilo na ravne časti, vožnja bi "po glavi" došla oko 1.100 dinara, odnosno 2.000 dinara.
Preporučena cena Autohopa je 740 dinara do Subotice a 1.390 dinara do Vranja.
Inače, autobuska karta za vožnju od Beograda do Subotice je 1.150-1.250 dinara, a do Vranja 2.080-2.350 dinara.
ŠTA KAŽU U AUTOHOPU
Na bezbednosti insistiraju i u samom Autohopu. Vasilije Perović, manadžer ovog internacionalnog portala za Srbiju, kaže da je baš zbog toga registracija korisnika obavezna. Postoji sistem praćenja logovanja, kao i integracija sa Facebook nalozima, tako da su smanjene mogućnosti zloupotrebe. Eventualne manje neprijatnosti mogu da "srede" sami korisnici – sistemom ocenjivanja "filtriraju" se vozači i putnici koji su (ne)poželjniji od drugih.
Do sada, kaže Perović, nije bilo pritužbi ni na ponašanje ni na "naplaćivanje" i u Autohopu su srećni zbog toga.
Sam sistem Autohop nastao je 2010. godine kao projekat dvojice Mađara, braće Ištvana i Balaša Hajdekera. Tri godine kasnije platforma se proširila na Rumuniju, a sredinom ove godine i na Hrvatsku i Srbiju. Cilj osnivača je da se dostigne kritična brojka od 400.000 korisnika, kada bi sadašnji postpuno besplatan servis dobio i neke premiumusluge koje bi se naplaćivale. To je recept koji funkcioniše na nekim drugim sličnim servisima u svetu. Svetloj budućnosti sistema i na ovim prostorima nada se i jedna od ulagača Robin Čejs, inače suosnivač platforme deljenja vozila, koja deluje u SAD i Kanadi, kao i Velikoj Britnaiji, Austriji i Španiji, navela je Netokracija u tekstu sa razgovorom sa jednim od osnivača Ištvanom Hajdekereom.
Deljenje prevoza, odnosno "ridesharing", nije nepoznat koncept u Srbiji i do sada su se za pronalaženje vozača ili putnika koristili internet forumi i Facebook grupe. Sada je to sve na jednom mestu pa je pronalaženje brzo, jednostavno i javno.
"Činjenica je da je u Jugoistočnoj Evropi javni prevoz spor, neefikasan i skup. AutoHop je osnovan sa ciljem da se pruži povoljnija, brža ali i zabavnija alternativa tradicionalnom prevozu. Međutim, ideja nije samo da se na putovanju bolje prođe u novčanom smislu, već pre svega da se upoznaju drugačiji ljudi, koje inače ne biste mogli da sretnete, da se stvori jedna nova društvena zajednica. Možete za putovanje tražiti ljude istog interesovanja, ali ćete ponekad naleteti i na nekog ko živi izvan vašeg 'mehura' i to može biti pravo životno iskustvo", kaže Perović.
U Srbiji je dobro krenulo, kaže Perović, i za kratko vreme se registrovalo oko 20.000 korisnika, što je četvrtina broja iz Mađarske, koja je mnogo veća zemlja.
Već sada, u ranom stadijumu razvoja, postoje i vožnje do Budimpešte ili Beča, a kako je pretraga objedinjena za sve četiri zemlje gde postoji Autohop, i "ekipa" u kolima ne mora da bude lokalna, što je dodatna čar.
Probajte, želimo vam nezaboravnu vožnju.
