Dan za nama obeležen prepirkom ombudsmana Saše Jankovića sa gradskim vlastima oko ocene ustavnosti odluke da se švercovanje u prevozu tretira kao prekršaj.
Burnu reakciju gradskog menadžera Gorana Vesića izazvala je, naime, izjava Jankovića da prevoz mora da se plaća, ali da neplaćanje karte u javnom gradskom prevozu ne može da se tretira kao prekršaj i zbog toga da se neko uvede u evidenciju prekršilaca kod suda.
Vesić je na to odgovorio da je grad spreman na raspravu pred Ustavnim sudom o odredbama kojim se neplaćanje karata u javnom prevozu tretira kao prekršaj, ali je pozvao Jankovića da javno ponoviti stav da javni prevoz mora da se plaća.
Večeras se u raspravu uključio i sud....
Portparol Prekršajnog apelacionog suda Aleksandar Ilić rekao je večeras da se izdavanje prekršajnog naloga građanima koji nemaju ispravnu kartu za vožnju gradskim prevozom vrši na osnovu Odluke grada Beograda iz septembra ove godine, a ne Zakona o prekršajima.
Reagujući na izjavu Jankovića Ilić je u pisanoj izjavi ukazao da eventualni predmet ocene ustavnosti u slučaju ne može biti Zakon o prekršajima.
Izdavanje prekršajnog naloga građanima za koje je ovlašćeno lice ili kontrolor utvrdio da nema važeću i ispravnu voznu ispravu na osnovu koje ostvaruje pravo na prevoz regulisano je ''Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o tarifnom sistemu u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda'' od 18. septembra 2014, a ne Zakonom o prekršajima, preczirao je Ilić.
Zbog toga, kako je naveo, eventualni predmet ocene ustavnosti u ovom konkretnom slučaju ne može biti Zakon o prekršajima.
"Verovatno je reč o komunikacionom nesporazumu, koji bi pogrešnim tumačenjem mogao da dovede čitaoce u zabludu da sudovi ne postupaju zakonito i na taj način bi se narušilo poverenje građana u rad sudova", istakao je Ilić.
Portparol Apelacionog prekršajnog suda tvrdi da je izdavanje prekršajnog naloga od strane ovlašćenih lica apsolutno u skladu sa zakonom, tako da dok je gradska odluka na snazi, prekršajni sudovi moraju da postupaju u skladu sa tom odlukom, jer tako nalaže zakon.
On je podsetio da plaćanjem prekršajnog naloga u zakonskom roku od osam dana prekršioci imaju mogućnost da im se polovina kazne oprosti, ali i da mogu potražiti i zaštitu suda.
"Važeća gradska odluka predviđa da građanin koji dobije prekršajni nalog u iznosu od 6.000 dinara, zbog neplaćanja prevoza, stiče pravo da u roku od osam dana plati samo polovinu kazne, odnosno 3.000 dinara", napomenuo je on.
Takođe svi građani u tom roku imaju pravo da zatraže zaštitu suda, odnosno da pošalju nadležnom prekršajnom sudu potpisani prekršajni nalog i na taj način iniciraju sudski proces, ako smatraju da su im neka prava protivzakonito uskraćena, dodao je Ilić.
Kada građanin pošalje ili preda sudu potpisani prekršajni nalog, teret dokazivanja prekršajne odgovornosti je izdavaocu prekršajnog naloga, naveo je Ilić i naglasio da je do sada jako mali broj građana iskoristio to pravo, dok je većina prekršioca platila umanjenu kaznu.
Procenjuje se da je od početka primene gradske odluke, pre više od dva meseca pa do sada izdato oko 11.000 prekršajnih naloga licima koja nisu imali kartu, dok je broj građana koji se samo u jednom danu preveze vozilima gradskog prevoza daleko veći.
Iz toga se, prema rečima Ilića, može zaključiti da većina građana ipak poštuje gradsku odluku i plaća prevoz i ne zagušuje pravljenjem prekršaja već opterećene prekršajne sudove.
Zakon o prekršajima se primenjuje od 1. marta 2014. godine i prekršajni sudovi postupaju po osnovu 267
Zakona i preko 800 podzakonskih akta, koji se primenjuju u zakonodavstvu Srbije, a među kojima je i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o tarifnom sistemu u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda, napomenuo je Ilić.
