Pored toga što Srbija ima najveće cene studiranja u regionu, sa prosečnom cenom od 1.000 evra na državnim univerzitetima, školarine kod nas su skuplje i od mnogih u Evropi, piše "Blic".

Nemačka će za školsku 2014/2015 od zimskog semestra ukinuti školarine za osnovne studije i za strane studente. Akademac iz Srbije na studijama u Nemačkoj plaćao bi samo troškove života i pojedine takse.

"Jedino što će se plaćati na fakultetu su studentske takse koje iznose od 250 do 300 evra. Ali uz to dobijate kartu za prevoz za ceo semestar. Za život treba do 1.000 evra mesečno, od čega 400-500 evra ide na stan", priča Vukosava Vuković (27), koja je trenutno na master studijama u Berlinu.

Treba imati u vidu da zakonodavstvo EU dozvoljava da strani studenti iz zemalja van EU rade samo 120 dana punog radnog vremena ili 240 dana pola radnog vremena bez radne dozvole.

FRANCUSKA

"Školarine su oko 180 evra za osnovne studije, 250 evra za master i 400 za doktorske. Studenti koji imaju stipendiju ne plaćaju školarinu jer se stipendije dodeljuju po specijalnim kriterijumima. Prilikom upisa potrebno je imati zdravstveno osiguranje. Oni koji nemaju da plate imaju besplatno osiguranje, a oni koji imaju plaćaju oko 250 evra godišnje", objašnjava za "Blic" Slađana Milutinović, doktorand na Doktorskoj školi u Grenoblu.

Školarine su, dodaje ona, niske jer Francuska postupa u skladu sa međunarodnim konvencijama o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koja nalaže da obrazovanje mora biti dsotupno svima. Istu konvenciju potpisala je i Srbija.

"Pariz je skup, a u manjim gradovima moguće je iznajmiti sobu u studentskom domu za 150 evra. Polovina tog izbosa dobija se od državnog budžeta za socijalnu sigurnost koji svim građanima ispod određenog nivoa mesečnog primanja uplaćuje određene sume za stanovanje ili život.