Srpsko advokatsko društvo je ranije danas saopštilo da je prosečan prihod javnih beležnika koji rade na teritorji Prvog osnovnog suda u Beogradu (centar grada) u septembru i oktobru iznosio 55.222 evra po jednom beležniku.
Đukanović je Tanjugu rekao da je Komora nedavno predstavila podatke o prometu koji su javni beležnici ostvarili u septembru ove godine, na osnovu zvaničnih podataka - o tome koliko su platili PDV i poreza i doprinosa.
On je napomenuo da, kada se govori o zaradi javnog beležnika, od neto prometa - 648.000 dinara, treba odbiti troškove poslovanja zarade zaposlenih, i sve druge troškove koje javno- beležnička kancelarija ima.
Neki nemaju "ni za lebac"Prema rečima Đukanovića, u Ivanjici je javni beležnik podneo ostavku na tu funkciju zbog nemogućnosti da ekonomski racionalno organizuje kancelariju.
"Prema tome, ako bi se na bazi ovih podataka ocenjivala zarada, ona bi iznosila maksimalno 1.500 evra", istakao je Đukanović.
"Mi nemamo niti možemo komentarisati podatke o prihodima pojedinih javnobeležničkih kancelarija", naveo je Đukanović i naglasio da prihod javnobeležničke kancelarije zavisi od niza okolnosti, kao što je broj zaposlenih, veličina poslovnog prostora, ukupnih troškova.
"Ti podaci su individualni za svaku javnobeležničku kancelariju i njih Komora nema, niti je ovlašćena da govori o pojedinačnom prihodu javnih beležnika. Podaci nisu isti za sve ni za javne beležnike sa jednog područja, kao ni za javne beležnike iz unutrašnjosti Srbije", naglasio je Đukanović.
Imajući u vidu izmene Zakona o javnom beležništvu iz novembra, kojima je beležnicima uvedena obaveza da 30 odsto neoporezovanog dela prihoda uplaćuju u budžet, može se očekivati da dođe do daljih otkaza javnih beležnika, pre svega iz unutrašnjosti, rekao je predsednik Komore.
Prema njegovim recicma, zarade javnih beležnika moraju se posmatrati u kontekstu odgovornosti koju imaju i činjenicom da vrše javna ovlašćenja koja imaju za cilj da povećaju sigurnost pravnog prometa, da ubrzaju pravni promet kao i da rasterete sudove, što će neminovno dovesti do znatnih budžetskih ušteda.
S obzirom da javni beležnici skoro 50 odsto svojih prihoda, kroz PDV i kroz namet od 30 odsto koji ide u pravosudni budžet prinose državi, očigledno je da primedbe advokata nisu osnovane, zaključio je Đukanović.
