Suočeni sa ovakvim situacijama, neretko im se dešava da im kiša metaka proleće pored glave, ili da treba da se penju po ne tako sigurnim konstrukcijama gradskih mostova, uveravajući ljude u ono što su na trenutak zaboravili – da je život najvrednija stvar na svetu i da se svaki problem da rešiti, kao i da je sve u jednom ljudskom veku promenjivo.
Njih osamdeset koliko sada broji ovaj tim obučeni su da brzo reaguju i da nekom od brojnih tehnika koje poznaju odvrate osobe od najgorih namera. Za deset godina postojanja, uspeli su da spasu preko 200 života, među kojima je bilo oko 50 taoca, a nikada im se nije dogodilo da neko izvrši svoju nameru tokom pregovora.
Tatjana Kljun, šefica pregovaračkog tima, kaže da je posao jako stresan, a da je za njegovo obavljanje neophodno imati snažnu empatiju i altruizam prema ljudima kojima se prilazi. Čak i da imate najviše znanja na celom svetu, za ovaj poso potrebna je ljudskjost i razumevanje svake situacije u kojoj se neko od ugroženih pojedinaca našao.
Iako se ovaj tim najčeće poziva kada je u pitanju pokušaj suicida, pregovarači učestvuju i u brojnim drugim opasnim situacijama - taočkim situacijama, otmicama, terorizmu.
"Onog momenta kada nam jave da se nešto dešava odmah dobijemo telefon kolega koje su na licu mesta, gde dobijamo precizni opis sta se dešava, šta je do tada učinjeno, koje podatke imaju. Nas uvek zanima nešto što se tiče ličnog života, koga imaju od porodice, sa kim su bliski, da li su ranije imali nekih problema, prijava i sl.", objašnjava Tanja Kljun kako izgleda prvi momenat kada se suoče sa rizičnom situacijom.
Važno je da što pre saznaju šta je pravi okidač za takvo ponašanje da bi znali u kom smeru dalje treba da se kreću pregovori. Situacije koje su okidači za takvo ponašanje po pravilu su se dogodile 24 do 48 sati pre rizične situacije.
Nakon toga bira se tehnika kojom će se pregovori voditi. Jako je važno otvoriti osobu sa kojom se pregovara i steći njeno poverenje. Sagovornica portala napominje da se neretko dešava da se ljudi tek kada se nađu u takvoj situaciji otvore, da kažu sve što im je na duši i sve što ih muči već jako dugo.
I dok starije osobe najčešće pucaju zbog finansijskih problema, disfunkcionalne porodice, i brojnih trauma nastalih u prethodne dve decenije, mladi imaju svoje, najčešće ljubavne probleme zbog kojih pomišljaju i na najtragičnije ishode.
"Imali smo momka koji ima oko 17 godina, i koji je mislio da ga devojka vara. Popeo se na most u jednom gradu u Srbiji i pretio kako će da skoči. U međuvremenu, dok su pregovori trajali, njegova devojka je došla i objasnila nam da ga nije prevarila i da se vole, ali da je on jako ljubomoran. Procenivši da njeno prisustvo neće ugroziti pregovore, pustili smo je da mu se javi. Ona istrčava i počinje da viče: 'Majmune jedan, šta radiš gore, silazi odmah odatle'. Dečko, koji nje do malopre pričao kako će da se ubije, samo se okreniuo i rekao: Ok, silazim", priseća se Tanja ove situacijje.
Nažalost situacije nisu uvek ovako "lagane", a pregovarač neretko zna da oseti "dah smrti". U tim trenucima mora se delovati munjevito.
"Učimo da prepoznamo i te pokazatelje. Neki direktni pokazatelji jesu kada primetite da se osoba potpuno isključi, da više nije pogledom u kontaktu sa vama, ćuti. Vidite da se mišići tela gče, i da počinje da diše ubrzano, kao da će nešto opasno da uradi nešto opasno" , objašnjava šefica ovog tima.
