Zašto se bokovi 44 i 45 nalaze između blokova 70 i 71? Otkud je tik uz Blok 6 smešten Blok 50? Ni koautor Regulacionog plana Novog Beograda s početka šezdesetih Jovan Mišković, koji je krstio savske blokove, ne može baš da se priseti, ali za "24 sata" kaže “da se radilo tako da se urbanisti i ljudi na terenu najbolje razumeju”.

Mišković kaže da se često teritorija Novog Beograda naknadno širila i da je to razlog „preskakanja” brojeva. “Kako je koji broj falio tako smo da dodavali. Kad utvrdimo neku granicu i odredimo brojeve onda idemo na neke sastanke i stručnjaci kažu „Proširite još malo teritoriju”. Bili su zahtevi čak i od nekih preduzeća i fabrika”, priča Mišković.

"Ne treba to da vam bude misterija, jednostavno tako smo ih krstili. Milutin Glavički i ja smo se nalaktili i na kopiji plana tušem pisali brojeve i tako ih krstili. Mi urbanisti nismo imali pravo da dajemo imena ulicama i blokova. Skupštine opštine Novog Beograda su kasnije krstile ulice, a blokovi su ostali. To su posle prihvatili i crtači planova Beograda i mislim da je to dobro", priča Mišković.

On je radio na planu širenja Novog Beograda ka Savi i Bežaniji. Upravo ovaj deo Novog Beograda naziva se kolokvijalno „Blokovi”, a nekada je to bila - svinjska plaža.

Mišković i Glavički su praveći plan proširenja nastavili raniju tradiciju numeracije koju je krajem pedesetih godina započeo arhitekta Branko Petričić, inače projektant prvog autentičnog novobeogradskog bloka “1”. On je sagrađen potpuno drugačije od Paviljona, do tada jedinih novobeogradskih zgrada.

"Arhitekta Petričić radio je Plan za Novi Beograd od pruge pa do Dunava. Deo preko pruge nije tretiran uopšte, izuzev prvog reda blokova. On je za tu teritoriju dao brojeve blokova, počev od Bloka 1 preko puta opštine, koji je počeo prvi da se gradi. I tako je on ređao: Blok 2 prema Zemunu, Blok 3, Blok 4... Vi kad pogledate tu ima neki red. Petričić je išao po nekom redu, njemu znanom. Tako smo i mi počeli da dajemo brojeve blokovima preko puta pruge, a trudili smo se da to bude u nekom redu", kaže Mišković.

BLOKOVSKE ČINJENICE

- Jednocifreni blokovi su najstariji

- Brojevi blokova su sve veći kako se kreće ka Zemunu

- Na Tošin bunar izbija Blok 4, Paviljoni su 7 i 8, Retenzija 9

- Od Starog merkatora ka Ušću počinju dvocifreni brojevi: 11, 12, pa 10, zatim 13, 14, 15, 16

- Staro sajmište su blokovi 17 i 18, Sava centar je u Bloku 19, a preko puta su: 21, 22, 23... redom do 32 (nedostaje blok 27).

- Blok 31 je tačno preko puta opštine, a zatim se ka Tošinom bunaru uz jednocifrene dalje bez nekog jasnog reda ređaju: 33, 34 i 37, 38. Preko pruge su Blokovi 41, 42, 43...

- Na Bežanijskoj kosi su 57 i 57A, a nekadašnja svinjska plaža isparcelisana je redom: 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68. Međutim, tu „uskače” i „58”, a onda kreću: 70A, 70, pa najednom 44 i 45*, a zatim 71 i 72, pišu "24 sata"