Bar tako za "24 sata" tvrde ljudi koji gotovo sve što imaju od pokretnih stvari nalaze upravo u kontejnerima.

"Nemoj da misliš da je ova trenerka koju nosim krš, to je 'loto' trenerka, samo što je radna. Sve na meni je markirana roba, imam i farmerke 'robi di kapa'. I to je iz Dalmatinske, devojka izbacivala pune džakove, još ga snajka namirisala bre do bola" pohvalio se D, inače otac troje dece koji se izdržava rudareći po gradskim kontejnerima.

"Ljudi bacaju bahato hranu. Ja sam juče našao mađarski sudžuk, 220 grama. To košta sedam i po evra, a važi do 5. januara 2015. U celofanu, vakumirano, sve komplet. Sinoć otvorim, odsečem, probam, valja. Dimljeno. Nađem tunu, italijanske špagete. Na uglu Cara Uroša i Jovanove ima tri kontejnera i tu konstantno bacaju hranu", priča D.

Bizarno ili ne, za pokojnikom mogu da ostanu neke vredne stvari kojih se rodbina i porodica rado odreknu, a vrede mnogo...

"Proletos sam našao zlatnu vilicu, nisu mogli da ustanove da li je osamnaestokaratno ili dvadesetdvokaratno zlato. Zaradio sam 79 hiljada...", kaže D.

Za pokojnicima ostane i zaostavština koja nekada ni najmanje ne zanima njihove naslednike. Slike, knjige, medalje oni bez razmišljanja istovare u kontejner, da bi preko saklupljača i pijace ti predmeti dospeli u ruke onima koji cene antikvitete i umetnost.

"Marina, moj pas, ima orden Karađorđevu zvezdu, majke mi. Sada nije tu pošto nas je policija izbacila iz jednog ulaza i razdvojili smo se. Verovatno je neki deda umro, a njegovi su to spakovali i bacili", priča jedan čovek u društvu D.

Zamislite kakav je osećaj zapaliti cigaru s kraja osamdesetih godina.

"Pronašao sam četiri pakle u Zmaj Jovinoj, u celofanu. Makedonska 'Jugoslavija' iz 1988. Zapalio sam ih, meko pakovanje – priča D.

D. je bio iznenađen kad je pronašao muzejsko izdanje knjiga o Tesli.

"Našao sam muzejsko izdanje o Nikoli Tesli iz 1956. godine. Štampano je svega pedeset takvih knjiga, a u Srbiji ih ima pet. Kožni povez, kožni kofer... Antikvitete, izdanja i slike koje pronađem često sačuvam"; dodaje D.

" Moj prijatelj je našao radio iz 1938. godine i evo ga radi. Rek'o odakle te lampe, kako ti sad ako crkne neka lampa, kako ćeš to da nađeš. Kaže: 'Snaći ću se“. Iznervirao ga brat i izbrisao stanice. I onda ti kad naletiš na muziku koja ti se sviđa onda tu muziku slušaš", kaže za "24 sata" čovek koji je nosio dušek.