Cene zlata na svetskim robnom berzama u ponedeljak su dostigle najviši nivo za bezmalo 23 godine posle još jednog talasa kupovina tog plemenitog metala izazvanog strahom od inflacije i velikim interesovanjem za ulaganje u sirovine.
Na berzi u Londonu zlato je tokom poslovanja dospelo na 508,25 dolara za finu uncu (31 gram) da bi se potom spustilo na 506,00 dolara.
Zlato, koje ima najveću primenu u izradi nakita i kao investicini instrument, koštalo je u februaru
1983. godine 509,2 dolara za uncu i svaki skok cena preko tog nivoa dovešće "žuti" metal do najvišeg nivoa zabeleženog od januara 1980. kada je on vredeo rekordnih 850 dolara za uncu.
Otkako je zlato protekle sedmice prekoračilo psihološku granicu od 500 dolara za uncu prisutno je veliko interesovanje za glavni plemeniti metal a time i veći obim kupovina.
Mnogi tržišni poslenici, međutim, strahuju da bi cena veća od 500 dolara - koja je dostignuta i kratko se zadržala svega dva puta u protekle tri decenije - mogla da podstakne talas prodaja radi sticanja profita.
Cena zlata se od 1997. do 2001. godine uglavnom kretala oko granice nešto niže od 300 dolara za uncu, da bi potom krenula stabilnom uzlatnom putanjom i bezmalo se udvostručila.
Nagli uspon cena došao je 2004. godine kada su sirovine u celini počele da privlače mnogo veću pažnju investitora nego akcije i hartije od vrednosti i njihova tražnja počela naglo da raste.
Zlato dobija podršku i u naglom rastu tražnje u Japanu poslednjih sedmica jer je zbog pada kursa jena prema dolaru taj metal postao mnogo atraktivniji.
Ostali plemeniti metai su sledili trend na tržištu zlata, pa je cena platine na početku poslovanja dospela na 1.006 dolara za uncu - najviše od marta 1980. Srebro je takodje najskuplje od avgusta 1987. i košta 8,64 dolara za uncu.
(Tanjug)
