On dodaje da je u planu da se u prvom trenutku to praktikuje u pedijatriji, ginekologiji, oftalmologiji i dijagnostici.

Uslov da privatnici počnu da leče o trošku RFZO je, kako kaže, donošenje odgovarajućih podzakonskih akata, s obzirom da, jer zakon već izjednačio privatno i državno zdravstvo.

On, naime, objašnjava da je neophodno "da ispoštujemo sve procedure koje su potrebne i onda možemo da uđemo u priču", a u izjavi Tanjugu tvrdi da će uključivanje privatnika pomoći najpre u onim delovima gde treba da se reše liste čekanja.

U tom smislu navodi da se planira da se iz privatnog sektora najpre uključe pedijatrija i ginekologija, zatim da se o trošku RFZO u privatnim ordinacijama rade operacije katarakte, kao i da to uključuje dijagnostičke procedure.

Kad je reč o Fondu za lečenje dece u inostranstvu ministar kaže da je zadovoljan kako je sve krenulo, da novac ne predstavlja problem i da trenutno fond raspolaže budžetom od preko tri miliona evra i da se polako približava cifri od četiri miliona evra.

Za sada je za lečenje dece u inostranstvu stiglo devet zahteva, kako kaže, novca ima da se pokriju svi troškovi, a prvi pacijent otputovaće već 5. januara na operaciju u Belgiju.

"Država je uradila jedno odgovorno delo, dala početni kapital za rad fonda, zatim je iz ministarstva ministra Vulina stiglo dva miliona evra, a onda od raznih privatnih donatora koji žele da pomognu", naglasio je Lončar.

Liste čekanja koje su predstavljale jedan od najvećih problema u srpskom zdravstvu, smanjene su za deset, petnaest odsto, tvrdi Lončar i navodi da je to zahvaljujući boljoj organizaciji službi i nabavci neophodnog materijala.

"Naravno, nismo svuda skinuli liste čekanja. Očekuje nas ozbiljan posao u sledećoj godini. To će biti jedan od prioriteta ministarstva", rekao je Lončar i dodao da će u narednoj godini stići pet do sedam linearnih akceleratora, što će rešiti peroblem onkoloških pacijenata koji dugo čekaju na zračnu terapiju.

Čekanje na operacije na srcu biće smanjene zahvaljujući otvaranju kardiohirurgije u Nišu, bar što se tiče tog dela Srbije, a ministar zdravlja kaže da to predstavlja veliku sigurnost za građane tog kraja, jer ne moraju više da putuju u Beograd na lečenje.

Lončar kaže da su trenutno na obuci niški kardiohirurzi i da je potrebno vreme da se oni osamostale, a da će u međuvremenu operacije u novootvorenom centru raditi kardiohirurzi iz Kliničkog centra Srbije i iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Govoreći o manjku kadrova u zdravstvu on je rekao da su deficitarni anesteziolozi, radiolozi, pedijatri, patolozi i dodao da su u ovom momentu raspisani konkursi za zapošljavanje 700 zdravstvenih radnika.

Lončar kaže da se stalno prati situacija, koliko ljudi odlazi u penziju, a koliko ih napusti zdravstvo iz nekog drugog razloga, da bi na vreme i brzo moglo da se reaguje, jer je za specijalizaciju lekara neophodno pet i više godinu.

Kada je reč o korupciji, ministar zdravlja kaže da će se nastaviti borba u toj oblasti i da rezultati moraju da budu još bolji, navodeći da je njegov stav o tome poznat a to je "nulta tolerancija prema korupciji".

Lončar kaže da je dogovoreno sa zaštitnikom građana i ljudima iz javnih nabavki da zdravstvo bude prvo-ogledno gde će se krenuti sa najozbiljnijom borbom protiv korupcije, odnosno uspostavljanja sistema da nema prostora za korupciju.

Upitan kada će Klinički centar Srbije dobiti gama nož za retke operacije na mozgu zbog kojih su naši pacijenti do sada odlazili u Tursku, on je rekao da se 21. januara otvaraju ponude pristigle na tender.

Navodi da bi nakon otvaranja ponuda bilo realno da nož stigne u roku od tri i po meseca, da je kadar već obučen kako bi, čim se instalira uređaj, počeli sa radom.

On je dodao da će gama nož mnogo značiti pacijentima iz Srbije, ali i onima iz regiona kojima je neophodan ovakav vid lečenja.