Beogradski tabloid i Dragojević tako tumače to što Ministarstvo kulture "za potrebe preventivne zaštite i prezentacije kulturnog dobra Dvorskog kompleksa" na Dedinju, koji je spomenik kulture od nacionalnog značaja, godišnje izdvaja 40 miliona dinara.
Ta sredstva su namenjena za održavanje kompleksa od 8.000 kvadratnih metara stambenog prostora i 135 hektara zemljišta pod zelenilom.
"Prestolonaslednik na nepostojeći presto dobija novac iz skromnog budžeta za kulturu! Ne mislim da je to prevelika suma za održavane dvorskog kompleksa koji je značajan spomenik kulture, ali bih voleo da je spomenik dat na upotrebu svim građanima Srbije", kaže Dragojević
"On podseća", piše "Informer", da su Karađorđevići obični građani naše države i da ne zaslužuju da im poreski obveznici plaćaju životna Dedinju.
"U redu je izdvajati novac za održavanje Belog dvora ali ne i da u njemu žive Karađorđevići. Srbija je republika, te ne postoji titula prestolonaslednika, pošto nema ni prestola", kaže Dragojević i navodi primer Francuske i Nemačke, u kojima građani ne izdvajaju novac za naslednike bivših dinastija.
Reditelj kaže da je vreme da narod na referendumu odluči da li želi da daje novac za Aleksandra i Katarinu.
On lično dodaje da nema ništa protiv Karađorđevića i monarhista.
"On su dragi i simpatični ljudi i njihovo delovanje u mnogim humanitarnim akcijama je za divljenje. Meni je čak dirljiv romantizam monarhista. Razumem da su ljudi slabi na monarhiju jer ih podseća na doba detinjstva, na bajke, kraljeve i princeze", kaže Dragojević.
DVOR: DRŽAVA ODUZELA I PLAĆA ODRŽAVANJE
Služba za odnose sa javnošću Kraljevskog dvora Srbije u saopštenju kaže da "stav gospodina Dragojevića najbolje govori o njemu".
"Budžet koji Ministarstvo kulture izdvaja ide isključivo za održavanje oduzete imovine, koja je trenutno u vlasništu države. Dolaskom prestolonaslednika Aleksandra u Srbiju 2001. godine, Dvorski kompleks je otvoren za javnosti".
U saopštenju se podseća da država plaća održavanje zato što je kompleks sada u Vlasništu Srbije, pošto je oduzet 1947. godine kraljevskoj porodici.
Gradnju Belog dvora započeo je 1934. godine, privatnim sredstvima kralj Aleksandar I sa željom da napravi rezidenciju za svoje sinove (prestolonaslednika Petra II, kraljevića Tomislava i kraljevića Andreja). Izgradnju dvora dovršio je knez Pavle koji je, kao veliki ljubitelj umetnosti, dvor opremio vrednim umetničkim delima, "podseća" i Wikipedija.
"Vi zadnji derbi računate kao poraz? Baš lepo": Obradović reagovao na pomen osam neuspeha protiv Zvezde u nizu
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Danska - Srbija, uživo: Moćna partija, poništena Dobrićeva trojka u poslednjoj sekundi!
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!