Miodrag Radojčić (52) od 2003. godine živi u šatoru na parceli svoje pokojne majke u prokupačkom naselju Guba.
Ovakvu kuću ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju, a svaki dan mog života jednako je težak. Počeo sam da pravim kuću, odnosno, označio sam temelj na ovom imanju, ali stvarno nemam novca za nju, pa mi je šator i kuća i skrovište od hladnoće, ali i letnjih vrućina", priča Miodrag za "Južne vesti." Skorašnji mrazevi i sneg bukvalno su bili prekrili njegov dom, ali kaže da je, kao i prethodnih godina, ipak izdržao. "Kada mi je mnogo hladno, izađem i šetam. Tako se najbolje zagrejem. Hteo bih da radim, ne bežim od posla, ali sam proglašen nesposobnim, pa živim od socijale. Ne znam do kada ću ovako, ali sam izdržljijv čovek, a sudbina ljudska je često vrlo surova", priznaje on. Sem socijale, nije nikada primao nikakvu pomoć. "Prvih godina bilo mi je izuzetno teško jer mi je i ponos poljuljan, ali sada sam se navikao na sve. U životu me održava misao da ću kad-tad uspeti da se udomim, odnosno da napravim barem kolibu i starost poživim dostojanstveno", iskren jeRadojčić. Do nekih boljih vremena on će, kao i do sada, na ognjištu ispred šatora spremati obrok i čaj za hladne dane. Bez osnovnih uslova za život, vode, struje i kanalizacije, Miodrag provodi dane u nadi, a jedino društvo mu je pas koji je vezan ispred šatora i koji, kao i njegov vlasnik, stoički podnosi tegobu života, pišu "Južne vesti."
