Najmanje devet odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva, dok 20 odsto spada u kategoriju siromašnih, rekla je koordinatorka za odnose sa donatorima u organizaciji "Banka hrane" Mira Andjelić, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv siromaštva.
Najmanje devet odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva, dok 20 odsto spada u kategoriju siromašnih, rekla je koordinatorka za odnose sa donatorima u organizaciji "Banka hrane" Mira Andjelić, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv siromaštva.
Andjelićeva je istakla da se Srbija, medju 118 zemalja na kojima je ispitivan nivo siromaštva, nalazi na 23. mestu, što je lošije nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj, a za nijansu bolje nego u BiH i Albaniji. Najsiromašnije stanovnoštvo u Srbiji je ono koje potiče iz ruralnog kraja, sa niskim stepenom obrazovnog nivoa, tu spadaju deca i starci, kao i porodice sa pet i više članova.
U centralnoj Srbiji je siromašno 10,7 odsto stanovništva, u Vojvodini 8,7 odsto, kao i 4,3 odsto Beogradjana.
Prema njenim rečima, oko 700.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, od toga 145.000 dobija socijalnu pomoć, a 555.000 prima samo jednokratnu pomoć.
Mladi u Srbiji čine polovinu nezaposlenih, dok petina mladih uzrasta od 15 do 24 godine u svetu živi sa manje od jednog, a čak 45 odsto mladih sa manje od dva dolara dnevno, rekao je predsednik Odbora Skupštine Srbije za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović.
Smanjenje siromaštva širom sveta do 2015. godine neće moći da se ostvari bez zapošljavanja mladih koje je u Srbiji veliki problem, rekao je Stalni koordinator UN u Srbiji Lens Klark Klark, dodajući da je Vlada Srbije shvatila važnost tog problema osnivajuću Ministarstvo za omladinu i sport.
"Mladima nedostaje interesovanja, obrazovanje ne znači i zaposlenje, a mnogi su upućeni na sivo tržište" ocenila je ministar omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković.
Ona je podsetila da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja i uslova života mladih, a koja će se, kada bude završena, baviti njihovim zapošljavanjem, obrazovanjem, zdravljem, bezbednošću, životnom sredinom, kao i načinom kvalitetnog provodjenja slobodnog vremena.
U saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja uradjen je projekat omladinskog preduzetništva koji mladima omogućava da konkurišu za kredite pod povoljnim uslovima za započinjanje sopstvenog biznisa, dodala je Samardžić-Marković.
"Strategija za smanjenje siromaštva dala je male, ali važne pomake. Medjutim, ne može se od mladih koji su tokom detinjstva preživeli najveće krize u zemlji, očekuvati da budu noseći stručnjaci, koji će "izvući" tranziciju, rekla je savetnik u Timu potpredsednika vlade za implementaciju te strategije Tinde Kovač-Cerović.
Na Kosovu 14 odsto gradjana živi u krajnjem siromaštvu, odnosno 300 hiljada gradjana Kosova živi sa manje od 70 evrocenti dnevno uz istovremenu stagnaciju ekonomskog razvoja.
"Svaki drugi gradjanin Kosova kao najznačajniji problem vidi nezaposlenost i siromaštvo. Prema Svetskoj banci, 14 odsto je na nivou krajnjeg siromaštva dok svaki deseti gradjanin Kosova leže uveče i budi se ujutro gladan", rekao je šef Programa UN za razvoj (UNDP) Frode Mauring.
Iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i njegovo relativno smanjenje jeste jedan od milenijumskih ciljeva koje treba ostvariti do 2015. godine, podsetio je Mauring.
U izveštaju o milenijumskim ciljevima koji su izradili UNDP i Institut za razvojna istraživanja "Reinvest" iz Prištine ističe se da održivi ekonomski razvoj smanjuje nivo siromaštva.
Predsednik Instituta Muhamed Mustafa kaže da se milenijumski ciljevi mogu postići do 2015. ali da je za to potrebno mnogo rada.
On je dodao da je preduslov za smanjenje siromaštva smanjenje sadašnje stope nezaposlenosti od 40 odsto na 25 odsto.
"Tokom osam narednih godina treba stvoriti 200 do 250 hiljada novih radnih mesta", rekao je Mustafa i precizirao da to znači da treba obezbediti razvoj po stopi od sedam odsto u odnosu na sadašnjih jedan do 1,5 odsto.
Kosovski zvaničnici su izrazili opredeljenost za ostvarivanje milenijumskih ciljeva nezavisno od činjenice da Kosovo nije potpisnik deklaracije UN o milenijumskim ciljevima.
(MONDO/agencije)
Andjelićeva je istakla da se Srbija, medju 118 zemalja na kojima je ispitivan nivo siromaštva, nalazi na 23. mestu, što je lošije nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj, a za nijansu bolje nego u BiH i Albaniji. Najsiromašnije stanovnoštvo u Srbiji je ono koje potiče iz ruralnog kraja, sa niskim stepenom obrazovnog nivoa, tu spadaju deca i starci, kao i porodice sa pet i više članova.
U centralnoj Srbiji je siromašno 10,7 odsto stanovništva, u Vojvodini 8,7 odsto, kao i 4,3 odsto Beogradjana.
Prema njenim rečima, oko 700.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, od toga 145.000 dobija socijalnu pomoć, a 555.000 prima samo jednokratnu pomoć.
Mladi u Srbiji čine polovinu nezaposlenih, dok petina mladih uzrasta od 15 do 24 godine u svetu živi sa manje od jednog, a čak 45 odsto mladih sa manje od dva dolara dnevno, rekao je predsednik Odbora Skupštine Srbije za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović.
Smanjenje siromaštva širom sveta do 2015. godine neće moći da se ostvari bez zapošljavanja mladih koje je u Srbiji veliki problem, rekao je Stalni koordinator UN u Srbiji Lens Klark Klark, dodajući da je Vlada Srbije shvatila važnost tog problema osnivajuću Ministarstvo za omladinu i sport.
"Mladima nedostaje interesovanja, obrazovanje ne znači i zaposlenje, a mnogi su upućeni na sivo tržište" ocenila je ministar omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković.
Ona je podsetila da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja i uslova života mladih, a koja će se, kada bude završena, baviti njihovim zapošljavanjem, obrazovanjem, zdravljem, bezbednošću, životnom sredinom, kao i načinom kvalitetnog provodjenja slobodnog vremena.
U saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja uradjen je projekat omladinskog preduzetništva koji mladima omogućava da konkurišu za kredite pod povoljnim uslovima za započinjanje sopstvenog biznisa, dodala je Samardžić-Marković.
"Strategija za smanjenje siromaštva dala je male, ali važne pomake. Medjutim, ne može se od mladih koji su tokom detinjstva preživeli najveće krize u zemlji, očekuvati da budu noseći stručnjaci, koji će "izvući" tranziciju, rekla je savetnik u Timu potpredsednika vlade za implementaciju te strategije Tinde Kovač-Cerović.
Kosovo najsiromašnije na Balkanu
Kosovo je i dalje najsiromašnije na Zapadnom Balkanu, pokazuju rezultati istraživanja obavljeni povodom Mejdunarodnog dana iskorenjivanja siromaštva, 17. oktobra.Na Kosovu 14 odsto gradjana živi u krajnjem siromaštvu, odnosno 300 hiljada gradjana Kosova živi sa manje od 70 evrocenti dnevno uz istovremenu stagnaciju ekonomskog razvoja.
"Svaki drugi gradjanin Kosova kao najznačajniji problem vidi nezaposlenost i siromaštvo. Prema Svetskoj banci, 14 odsto je na nivou krajnjeg siromaštva dok svaki deseti gradjanin Kosova leže uveče i budi se ujutro gladan", rekao je šef Programa UN za razvoj (UNDP) Frode Mauring.
Iskorenjivanje krajnjeg siromaštva i njegovo relativno smanjenje jeste jedan od milenijumskih ciljeva koje treba ostvariti do 2015. godine, podsetio je Mauring.
U izveštaju o milenijumskim ciljevima koji su izradili UNDP i Institut za razvojna istraživanja "Reinvest" iz Prištine ističe se da održivi ekonomski razvoj smanjuje nivo siromaštva.
Predsednik Instituta Muhamed Mustafa kaže da se milenijumski ciljevi mogu postići do 2015. ali da je za to potrebno mnogo rada.
On je dodao da je preduslov za smanjenje siromaštva smanjenje sadašnje stope nezaposlenosti od 40 odsto na 25 odsto.
"Tokom osam narednih godina treba stvoriti 200 do 250 hiljada novih radnih mesta", rekao je Mustafa i precizirao da to znači da treba obezbediti razvoj po stopi od sedam odsto u odnosu na sadašnjih jedan do 1,5 odsto.
Kosovski zvaničnici su izrazili opredeljenost za ostvarivanje milenijumskih ciljeva nezavisno od činjenice da Kosovo nije potpisnik deklaracije UN o milenijumskim ciljevima.
(MONDO/agencije)
