Najveću opasnost za privatnost podataka predstavljaju hakerske grupe, koproracije koje špijuniraju jedna drugu i mediji koji navode lične podatke i objavljuju slike ljudi u delikatnim situacijama, ali opsani po sebe su i sami građani.
Predsednik Društva informatičara Srbije, Nikola Marković, upozorio je na pojavu da svakog dana kreiramo mnogo podataka o sebi i šaljemo ih preko interneta a već posle sedam dana nemamo pojma kome smo šta poslali, ali zato posle nekoliko meseci možemo neprijatno da se iznenadimo kada ih neko bude zloupotrebio.
On je naglasio da veliki problem može da predstavlja i elektronska identifikacija preko čipovanih dokumenata i jedinstvenog matičnog broja građana ukoliko nije pravilno zaštićena, jer ona uvek ostaje negde zabeležena.
Profesor na Union univezitetu Petar Kočović je ukazao na posebnu opasnost krađe biometrijskih podataka preko fotografija na internetu, čemu je naročito prilagođen Faceboook, koji je i kreiran tako da pravi dosijee građana koji na toj mreži ostavljaju podatke. On kaže da bi ljudi bili zapanjeni kad bi znali kakve sve podatke sa interenta o njima prikuplja Facebooku, čak iako ih oni nisu postavili na tu društevnu mrežu. EU je rešila da finansira projekat za formiranje sajta preko koga će građani to moći i da vide. Profesor je praktično pokazao kako se sa fotografije, koja je napravljena sa razdaljine od sedam metara, može skinuti nečiji otisak prsta.
Kao problematičan je okarakterisan i video-nadzor, koji uopšte nije zakonski uređen, a oko nas je na hiljade kamera u javnom i privatnom prostoru. Kako je naveo zamenik poverenika za zaštitu podataka ličnosti, Aleksandar Resanović, novim zakonom će biti zabranjeno da se kamerama snimaju ulazi u privatne stanove, one će moći da budu postavljene samo na ulazima u zgrade.
Marković i Resanović su upozorili na to da nije bezazlena ni elektronska trgovina, jer kupac tada ulazi u katalog firme i ona ga sve češće zasipa nepoželjnim reklamama.
Prema rečima Markovića, provale u baze podataka su najveća opasnost a u poslednjih mesec dana je bilo nekoliko takvih. On je naveo da je sve prisutnije i masovno kršenje privatnosti zaposlenih, kojima poslodavci pregledaju elektronsku poštu, nadziru upotrebu interneta, pribavljaju zdravstvene podatke, nadziru radne prostorije i prate ih preko GPS uređaja.
Resanović je dodao da poseban problem predstavlja to što su pojedine ustanove uvele identifikaciju zaposlenih preko otiska prsta, jer to može na više načina da bude zloupotrebljeno.
On je istakao da nije dozvoljeno javno objavljivanje matičnih brojeva građana, a donedavno smo imali slučaj, kako je naveo, da je preko linkova Agencije za privatizaciju svima bilo dostupno 5,2 miliona takvih brojeva.
Aleksandar Resanović je istakao da građani treba da znaju da niko nema prava da im fotokopira ličnu kartu ni u kakve svrhe, ona može samo da se da na uvid. Država će preko predloženog zakona omogućiti daleko veću bezbednost podataka, naveo je on i dodao da će ubuduće svi obrađivači osetljivih podataka morati da imaju stručno lice za tu delatnost.
Prema njegovim rečima, ni mediji neće moći više da iznose spiskove lica, koja su simpatizeri neke političke stranke, kao što je to učinio jedan dnevni list, objavivši listu sa 150.000 imena. Resanović je naveo da će biti propisano i na koji način se iznose lični podaci iz zemlje, a to će pre svega biti moguće tamo gde postoje sistemi zaštite njihove bezbednosti.
Odredbu prema kojoj će poverenik moći trajno da zabrani obradu podataka, Resanović je ocenio izuzetno dobrom.
