Kako je ocenjeno na skupu "Evropski dan zaštite podataka o ličnosti" u Privrednoj komori Srbije, velika opasnost po privatnost dolazi "spolja", ali ne treba zanemariti ni onu koju po sebe same predstavljaju neoprezni građani.

Predsednik Društva informatičara Srbije, Nikola Marković, upozorio je na pojavu da svakog dana kreiramo mnogo podataka o sebi i šaljemo ih preko interneta a već posle sedam dana nemamo pojma kome smo šta poslali, ali zato posle nekoliko meseci možemo neprijatno da se iznenadimo kada ih neko bude zloupotrebio.

On je naglasio da veliki problem može da predstavlja i elektronska identifikacija preko čipovanih dokumenata i jedinstvenog matičnog broja građana ukoliko nije pravilno zaštićena, jer ona uvek ostaje negde zabeležena.

Kao problematičan je okarakterisan i video-nadzor, koji uopšte nije zakonski uređen, a oko nas je na hiljade kamera u javnom i privatnom prostoru. Kako je naveo zamenik poverenika za zaštitu podataka ličnosti, Aleksandar Resanović, novim zakonom će biti zabranjeno da se kamerama snimaju ulazi u privatne stanove, one će moći da budu postavljene samo na ulazima u zgrade.

Marković i Resanović su upozorili na to da nije bezazlena ni elektronska trgovina, jer kupac tada ulazi u katalog firme i ona ga sve češće zasipa nepoželjnim reklamama.

Prema rečima Markovića, provale u baze podataka su najveća opasnost a u poslednjih mesec dana je bilo nekoliko takvih. On je naveo da je sve prisutnije i masovno kršenje privatnosti zaposlenih, kojima poslodavci pregledaju elektronsku poštu, nadziru upotrebu interneta, pribavljaju zdravstvene podatke, nadziru radne prostorije i prate ih preko GPS uređaja.

Resanović je dodao da poseban problem predstavlja to što su pojedine ustanove uvele identifikaciju zaposlenih preko otiska prsta, jer to može na više načina da bude zloupotrebljeno.

On je istakao da nije dozvoljeno javno objavljivanje matičnih brojeva građana, a donedavno smo imali slučaj, kako je naveo, da je preko linkova Agencije za privatizaciju svima bilo dostupno 5,2 miliona takvih brojeva.

Aleksandar Resanović je istakao da građani treba da znaju da niko nema prava da im fotokopira ličnu kartu ni u kakve svrhe, ona može samo da se da na uvid. Država će preko predloženog zakona omogućiti daleko veću bezbednost podataka, naveo je on i dodao da će ubuduće svi obrađivači osetljivih podataka morati da imaju stručno lice za tu delatnost.

Prema njegovim rečima, ni mediji neće moći više da iznose spiskove lica, koja su simpatizeri neke političke stranke, kao što je to učinio jedan dnevni list, objavivši listu sa 150.000 imena. Resanović je naveo da će biti propisano i na koji način se iznose lični podaci iz zemlje, a to će pre svega biti moguće tamo gde postoje sistemi zaštite njihove bezbednosti.

Odredbu prema kojoj će poverenik moći trajno da zabrani obradu podataka, Resanović je ocenio izuzetno dobrom.