Bar tako tvrde stručnjaci za klimatske promene i zagovornici teze o globalnom zagrevanju, dok skeptici smatraju da je samo reč o teoriji zavere…

Prosečna temperatura krajem veka u Srbiji,  prema prognozama klimatskih promena, mogla bi da bude i za četiri stepena viša nego što je sada i sa više sušnih dana što će znatno uticati na poljoprivedu.

Prema projekciji za narednih 50 do 100 godina moguće su promene i u uzgajanju određenih poljoprivrednih kultura, izumiranje pojedinih vrsta, kao i uticaj na zdravlje ljudi...

Dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorolgiju Fizičkog fakulteta rekao je za MONDO da problemu koji Srbiju, kao i zemlje regiona, očekuje u narednih nekoliko desetina godina mora ozbiljno da se pristupi i ukazao da bi što pre trebalo da se postigne međunarodni dogovor o emisiji gasova staklene bašte kako bi se uticalo na delimično ublažavanje posledica klimatskih promena.

“U prvoj polovini veka moguće promene padavina se kreću u okvirima od nekoliko procenata. U drugoj polovini veka sve projekcije pokazuju da će klima na teritoriji Srbije biti značajno aridnija (sušnija) nego što je bila u drugoj polovini 20. veka, posebno u toku letnjih meseci, kada prema nekim projekcijama mogući deficiti mogu biti i do 50 odsto. Projekcije buduće klime ukazuju i da bi u slučaju ovakvog scenarija mogli očekivati cešće i 'ekstremnije' vremenske uslove posebno kada je reč o visokim temperaturama, ali i padavinama”, rekao je Đurđević koji je docent na Fizičkom fakultetu.

Srpski stručnjak za klimatske promene ocenio je da bi u slučaju porasta temperature od nekoliko stepeni i značajnim deficitom padavina tokom letnjih meseci, ukupna poljoprivredna proizvodnja trpela ozbiljne pritiske.

Istraživanja pokazuju da bi bez ozbiljnog sistema navodnjavanja prosečni godišnji gubici u drugoj polovini 21. veka mogli biti i par desetina procenata.

Đurđević kaže da je to vrlo ozbiljan izazov za poljoprivredu, a biće i većeg rizika od bolesti i štetočina na poljoprivrednim kulturama. “Do promene agro-klimatskih uslova, u slučaju ovog pesimističkog scenarija će sigurno doći, ali ne postoje istraživanja koja tačno navede koje nove, atipične vrste, bi u ovakvim klimatskim uslovima bilo moguće uzgajati”, istakao je stručnjak.

Ekstremne vremenske i klimatske pojave su neizbežne i u slučaju stabilnih klimatskih uslova, navodi Đurđević, ali dodaje da ono što potencijalne buduće promene klime donose jeste povećanje obima i intenziteta ovih pojava.

“Nije moguće precizno predvideti šanse za pojavu pojedinih ekstremnih događaja u narednih 10 godina, ali u izmenjenim klimatskim uslovima ove šanse, odnosno rizici od njih su veći u odnosu na šanse koje su postojale za njihovu pojavu tokom prethodnih decenija”, kazao je Đurđević.

Mnogobrojne zemlje sveta biće u budućnosti u dodiru sa ekstremnim klimatskim promenama, a  Euro-Mediteranska oblast je jedna od najugroženijih. 

Ukoliko klima nastavi da se kreće u ovom pravcu, ceo region će biti pod velikim pritiskom mogućih promena.

Nedavno je stigla i vest sa istočnog dela Antarktika gde je počeo da se topi najveći glečer. Njegovo topljenje moglo bi da podigne nivo svetskih mora za čak šest metara.A, kako su naveli australijski stručnjaci, uzrok je globalno zagrevanje.

Docent Vladimir Đurđević za kraj još jednom ukazuje na potrebe smanjenja rizika i neophodnosti postizanja globalnog dogovora o redukciji emisija gasova staklene bašte, a kako kaže, očekuje se da će taj  presudan cilj biti postignut  na sastanku u Parizu, decembra 2015.

Ipak, ne podržavaju svi tezu o globalnom zagrevanju . Skeptici tvrde da je reč o teoriji zavere koju guraju klanovi iz sveta biznisa i politike, često "pod maskom" ekoloških organizacija.

Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometorološkog zavoda rekao je ranije za MONDO da visoke temperature od kojih se topi asfalt, sneg u proleće, tornada, uragani, topljenje glečera nisu nikakvo čudo savremenog doba, kao i da je teza o globalnom zagrevanju potpuno netačna . O tome više pročitajte OVDE.

Da li je teza o globalnom zagrevanju i ekstremnim klimatskim promenama tačna ili ne, najbolje će pokazati vreme. Možda ćemo biti svedoci tih promena, a možda je i samo reč o teoriji zavere.

Videćemo…