Provizije koje naplaćuju agencije za promet nekretninama u Srbiji formiraju se potpuno slobodno i nema nikakvih ograničenja, jer ta oblast je još zakonski neregulisana. Potpredsednik Udruženja posrednika u prometu nekretninama Marija Pavlović izjavila je Tanjugu da se većina agencija drži nepisanog pravila da provizija bude oko tri odsto, s tim što je u Srbiji u potpunosti plaća kupac, što je neshvatljivo, pošto je u drugim zemljama, gde se kreće od tri do šest odsto, uvek plaća prodavac.
Provizije koje naplaćuju agencije za promet nekretninama u Srbiji formiraju se potpuno slobodno i nema nikakvih ograničenja, jer ta oblast je još zakonski neregulisana.Potpredsednik Udruženja posrednika u prometu nekretninama Marija Pavlović izjavila je Tanjugu da se većina agencija drži nepisanog pravila da provizija bude oko tri odsto, s tim što je u Srbiji u potpunosti plaća kupac, što je neshvatljivo, pošto je u drugim zemljama, gde se kreće od tri do šest odsto, uvek plaća prodavac.
Ona smatra da bi provizija trebalo da bude veća i da iznosi četiri odsto, s obzirom na to da je u pitanju veoma odgovoran i rizičan posao u kome je svaka greška izuzetno skupa.
Prema njenom mišljenju, logično je da proviziju plaća prodavac ili da plati bar polovinu, jer agencija njemu pruža uslugu.
S druge strane, kod nas je problem i što ceo porez na promet nekretnina na kraju uvek plati kupac, mada je zakonom durgačije predvidjeno.
Pavlovićeva je objasnila da je zakon omogućio prodavcu da porez plaća u ratama ili odloženo na godinu dana, a kupac ne može da nekretninu uknjiži na svoje ime dok ne bude isplaćena i poslednja rata i obično prihvati da on plati i porez.
"Najveći problem je što ne postoji zakon koj odredjuje način poslovanja agencije, odnos agencije i prodavca, niti postoji zakon koji uredjuje odnos agencije i kupca, kao ni medjusobni odnos agencija", objasnila je Pavlovićeva, uz napomenu da je zato bilo neophodno da se formira udruženje da bi uticalo da se on što pre donese.
Udruženje sada okuplja 19 agencija iz Beograda, ali ima nameru da se rpoširi na celu Srbiju.
U Srbiji više od 60 odsto ukupnog nacionalnog kapitala leži u nekretninama, agencije posreduju u prometu veoma skupih stvari i neverovatno je da to tržište nije uredjeno, smatra ona.
U SAD oko 40 odsto ukupnog nacionalnog dohotka leži u nekretninama, a 10 odsto zaposlenih se bavi nekretninama, rekla je Pavlovićeva.
"To dovodi do toga da možete da pozovete 20 agencija i svima date stan da ga prodaju, a da ni sa jednom ne napravite ugovor. Te agencije proizvoljno oglašavaju stan, proizvoljno odredjuju cenu i svoju proviziju i šalju veoma neuke ljude na teren", upozorila je ona.
Pavlovićeva je ocenila da su stanovi kod nas skupi, jer se cena stanova odredjuje prema ceni izgradnje i, ako kod nas u najužem centru grada u izgradnji po sistemu "ključ u ruke" kvadrat košta 1.000 evra, ta cena ni u kom slučaju ne bi smela u prometu da predje 1.500 evra, jer je 50 odsto uobičajeni prihod.
Ona je objasnila da je problem s investitorima koji nemaju dovoljno novca da sami završe objekat, pa ulaze u razne dogovore, tako da to na kraju veoma skupo "izadje" i napomenula da Beogradu nedostaje 100.000 stanova, što takodje utiče na cenu.
Pavlovićeva je rekla i da se Udruženje bori za to da agenti za prodaju nekretnina obavezno budu školovani, napomenuvši da škola na zapadu traje tri do četiri meseca, pa sve do godinu dana, a zatim se polaže ispit, jer je u pitanju odgovoran posao.
"Sada agenti nemaju baš nikakav status. Ako ih prijavimo da rade kao stalno zaposleni, onda moramo da im oduzmemo jedan deo od te provizije, oni se sa tim ne slažu i svi prihvataju da rade praktično samo za proviziju", dodala je ona.
"Država nam ne dozvoljava da ih (agente) 'stavimo u zakonski okvir', tako da nemamo tačnu evidenciju koliko ih ima, a agencijama treba da se odrede neki standardi poslovanja, kako bi klijenti dobili sigurnost", smatra Pavlovićeva.
(Tanjug)
