Kreditna kriza koja je pogodila finansijska tržišta je povećala rizik po svetsku privredu, ali je ona i dalje jaka, izjavio je američki ministar finansija Henri Polson na otvaranju jesenjeg zasedanja Svetske banke (SB) i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje traje od 20. do 22. oktobra u Vašingtonu.
"Na sreću, jake tačke svetske privrede će ublažiti negativne posledice koje bi poremećaj na tržištu mogao da ima po svetske privredne aktivnosti. Moramo da izvučemo zaključke iz tih dogadjaja i da se pripremimo na rešavanje problema koji bi mogli da se pojave", izjavio je Polson, a prenela agencija AP.
Na trodnevnom zasedanju će predstavnici delegacija 185 zemalja članica MMF i SB, osim klasičnih tema o razvoju svetske privrede i finansijskih tržišta, diskutovati i o najaktuelnijim problemima današnje ekonomije: skupoj nafti, padu vrednosti dolara i reformi kvota za glasanje u okviru MMF i SB.
Na zasedanju Svetske banke i MMF učestvuje i delegacija Srbije u kojoj su potpredsednik vlade Božidar Djelić, srpski ministri finansija i ekonomije Mirko Cvetković i Mladjan Dinkić, kao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Djelić je najavio da će naša delegacija s MMF-om razmotriti poželjnost novih programa sa Srbijom i imati sastanak sa novim direktorom fonda Dominikom Štraus Kanom, a s predstavnicima Svetske banke biće reči o mogućnosti da se srpski dug "menja" za projekte iz oblasti ekologije i energetike.
Finansijski stručnjaci planiraju da razgovaraju i o rizicima vezanim za situaciju na tržištu hipotekarnih kredita, u vezi sa velikom finansijskom krizom prouzrokovanom problemima na američkom tržištu nekretnina.
Na programu jesenjeg zasedanja biće i srednjoročna strategija i reforma glasačkih kvota, odnosno promena u "težini" glasova pojedinih zemalja. Reformu prvenstveno traže zemlje čije su privrede poslednjih godina značajno rasle, kao što su Kina, Indija i Brazil.
Za promenu glasačkih kvota je zainteresovana i Svetska banka, čiji je cilj, pre svega, borba protiv siromaštva.
SB će razgovarati o svojoj dugoročnoj strategiji, povećanju zvanične razvojne pomoći i o daljem otpisu dugova najsiromašnijim zemljama. Tema koja će se naći na dnevnom redu prvog dana sastanka su trendovi i izazovi globalizacije, sa posebnim naglaskom na održivost nedavne ekspanzije tokova kapitala i privredne aktivnosti, kao i potencijalni rizik za pojavu budućih finansijskih kriza.
Jedna od važnijih tema biće i klimatske promene, ali na sastanku neće biti reči o naučnom aspektu tog problema, već o uticaju globalnog zagrevanja na zemlje u razvoju, medjunarodna javna dobra i intergeneracijsku stvarnost.
(Tanjug)
"Na sreću, jake tačke svetske privrede će ublažiti negativne posledice koje bi poremećaj na tržištu mogao da ima po svetske privredne aktivnosti. Moramo da izvučemo zaključke iz tih dogadjaja i da se pripremimo na rešavanje problema koji bi mogli da se pojave", izjavio je Polson, a prenela agencija AP.
Na trodnevnom zasedanju će predstavnici delegacija 185 zemalja članica MMF i SB, osim klasičnih tema o razvoju svetske privrede i finansijskih tržišta, diskutovati i o najaktuelnijim problemima današnje ekonomije: skupoj nafti, padu vrednosti dolara i reformi kvota za glasanje u okviru MMF i SB.
Na zasedanju Svetske banke i MMF učestvuje i delegacija Srbije u kojoj su potpredsednik vlade Božidar Djelić, srpski ministri finansija i ekonomije Mirko Cvetković i Mladjan Dinkić, kao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Djelić je najavio da će naša delegacija s MMF-om razmotriti poželjnost novih programa sa Srbijom i imati sastanak sa novim direktorom fonda Dominikom Štraus Kanom, a s predstavnicima Svetske banke biće reči o mogućnosti da se srpski dug "menja" za projekte iz oblasti ekologije i energetike.
Finansijski stručnjaci planiraju da razgovaraju i o rizicima vezanim za situaciju na tržištu hipotekarnih kredita, u vezi sa velikom finansijskom krizom prouzrokovanom problemima na američkom tržištu nekretnina.
Na programu jesenjeg zasedanja biće i srednjoročna strategija i reforma glasačkih kvota, odnosno promena u "težini" glasova pojedinih zemalja. Reformu prvenstveno traže zemlje čije su privrede poslednjih godina značajno rasle, kao što su Kina, Indija i Brazil.
Za promenu glasačkih kvota je zainteresovana i Svetska banka, čiji je cilj, pre svega, borba protiv siromaštva.
SB će razgovarati o svojoj dugoročnoj strategiji, povećanju zvanične razvojne pomoći i o daljem otpisu dugova najsiromašnijim zemljama. Tema koja će se naći na dnevnom redu prvog dana sastanka su trendovi i izazovi globalizacije, sa posebnim naglaskom na održivost nedavne ekspanzije tokova kapitala i privredne aktivnosti, kao i potencijalni rizik za pojavu budućih finansijskih kriza.
Jedna od važnijih tema biće i klimatske promene, ali na sastanku neće biti reči o naučnom aspektu tog problema, već o uticaju globalnog zagrevanja na zemlje u razvoju, medjunarodna javna dobra i intergeneracijsku stvarnost.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
