Jesenje zasedanje Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda počelo je u Vašingtonu. Predstavnici 185 zemalja članica MMF i SB, osim klasičnih tema o razvoju svetske privrede i finansijskih tržišta, diskutovaće i o najaktuelnijim problemima današnje ekonomije: skupoj nafti, padu vrednosti dolara i reformi kvota za glasanje u okviru MMF i SB. Učestvuje i delegacija Srbije - ministri Božidar Djelić, Mirko Cvetković i Mladjan Dinkić, kao i guverner Radovan Jelašić.
Kreditna kriza koja je pogodila finansijska tržišta je povećala rizik po svetsku privredu, ali je ona i dalje jaka, izjavio je američki ministar finansija Henri Polson na otvaranju jesenjeg zasedanja Svetske banke (SB) i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje traje od 20. do 22. oktobra u Vašingtonu."Na sreću, jake tačke svetske privrede će ublažiti negativne posledice koje bi poremećaj na tržištu mogao da ima po svetske privredne aktivnosti. Moramo da izvučemo zaključke iz tih dogadjaja i da se pripremimo na rešavanje problema koji bi mogli da se pojave", izjavio je Polson, a prenela agencija AP.
Na trodnevnom zasedanju će predstavnici delegacija 185 zemalja članica MMF i SB, osim klasičnih tema o razvoju svetske privrede i finansijskih tržišta, diskutovati i o najaktuelnijim problemima današnje ekonomije: skupoj nafti, padu vrednosti dolara i reformi kvota za glasanje u okviru MMF i SB.
Na zasedanju Svetske banke i MMF učestvuje i delegacija Srbije u kojoj su potpredsednik vlade Božidar Djelić, srpski ministri finansija i ekonomije Mirko Cvetković i Mladjan Dinkić, kao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Djelić je najavio da će naša delegacija s MMF-om razmotriti poželjnost novih programa sa Srbijom i imati sastanak sa novim direktorom fonda Dominikom Štraus Kanom, a s predstavnicima Svetske banke biće reči o mogućnosti da se srpski dug "menja" za projekte iz oblasti ekologije i energetike.
Finansijski stručnjaci planiraju da razgovaraju i o rizicima vezanim za situaciju na tržištu hipotekarnih kredita, u vezi sa velikom finansijskom krizom prouzrokovanom problemima na američkom tržištu nekretnina.
Na programu jesenjeg zasedanja biće i srednjoročna strategija i reforma glasačkih kvota, odnosno promena u "težini" glasova pojedinih zemalja. Reformu prvenstveno traže zemlje čije su privrede poslednjih godina značajno rasle, kao što su Kina, Indija i Brazil.
Za promenu glasačkih kvota je zainteresovana i Svetska banka, čiji je cilj, pre svega, borba protiv siromaštva.
SB će razgovarati o svojoj dugoročnoj strategiji, povećanju zvanične razvojne pomoći i o daljem otpisu dugova najsiromašnijim zemljama. Tema koja će se naći na dnevnom redu prvog dana sastanka su trendovi i izazovi globalizacije, sa posebnim naglaskom na održivost nedavne ekspanzije tokova kapitala i privredne aktivnosti, kao i potencijalni rizik za pojavu budućih finansijskih kriza.
Jedna od važnijih tema biće i klimatske promene, ali na sastanku neće biti reči o naučnom aspektu tog problema, već o uticaju globalnog zagrevanja na zemlje u razvoju, medjunarodna javna dobra i intergeneracijsku stvarnost.
(Tanjug)
