U Srbiji živi oko milion i po ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje. Najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitoradja, Trgovište, Merošina i Crna Trava, gde je više od 10 odsto nepismenog stanovništva. Najmanji procenat onih koji ne znaju da čitaju i pišu je u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar - ispod 0,40 odsto.
U Srbiji živi oko milion i po ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje, objavile su "Večernje novosti". Po poslednjim podacima Zavoda za statistiku, iz popisa od 2002. godine, nepismeno je 227.039 stanovnika, od jednog do tri razreda osnovne škole završilo je 126.127 gradjana, dok 898.847 ima od četiri do sedam razreda osnovne škole.Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, bez Kosova i Metohije, najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitoradja, Trgovište, Merošina i Crna Trava, gde je više od 10 odsto nepismenog stanovništva.
Najmanji procenat onih koji ne znaju da čitaju i pišu je u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar - ispod 0,40 odsto.
Nažalost, ovi podaci ne daju pravu sliku o tome koliko žitelja Srbije nije pismeno, mada se tačno ne zna ni šta nepismenost podrazumeva.
Prema objašnjenju prof. dr Miomira Despotovića, sa Katedre za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, koji se već dugo bavi ovim problemom, metodologija Zavoda za statistiku za utvrdjivanje i identifikovanje nepismenih je "nesigurna".
"Popisivač dodje u kuću, a ispitanik se sam izjašnjava o svom statusu. "Rekao bih da se kao nepismeni prijave oni koji su imali hrabrosti to da priznaju. Mnogo njih sebe smatra pismenim ako znaju da se potpišu, a mnogi kriju pravo stanje stvari i kažu da su pismeni, iako nisu", kaže Despotović.
Sagovornik ističe da postoje neka starija, ali i dalje aktuelna, istraživanja da na testu čitanja, dakle objektivnog proveravanja pismenosti, oko 40 odsto onih koji kažu da su pismeni, bude nepismeno, dok je na testu pisanja taj procenat nešto veći. On dodaje da sadašnja metodologija nije primerena za neko objektivnije ocenjivanje obrazovne strukture stanovništva.
"Imamo 6,5 odsto stanovnika bez ikakve stručne spreme, koji nikada nisu bili u školi", kaže Despotović i dodaje da je "malo čudno kako su uspeli da je izbegnu". Oko 3,5 odsto je nepismeno, 22 odsto nema potpuno osnovno obrazovanje, a 24 odsto je sa osnovnim obrazovanjem.
U Srbiji ima 13 ili 16 škola za obrazovanje odraslih, kaže Despotović i dodaje da ukoliko bi one radile sadašnjim tempom trebalo bi 150 godina da postojeće nepismene i polupismene uvedemo u civilizaciju pismenih.
U Mačvi, recimo, ima 80.000 ljudi koji nemaju osnovno obrazovanje, u Jablaničkom okrugu izmedju 55.000 i 65.000 gradjana.
"Ovo je ogroman problem i sa postojećim kapacitetima ne možemo da podignemo obrazovni nivo stanovništva" upozorava Despotović.
"Osim što je malo škola, problem je što one rade po zastarelim nastavnim planovima za decu i mlade, koji su makazama prilagodjavani odraslima. Oni tamo uče sadržaje i predmete koji su za njih nefunkcionalni, pa ih ljudi nerado pohadjaju."
Obrazovanje odraslih je socijalni instrument da se reše ključni problemi, ali sa ovim brojem škola i novcem koji Srbija izdvaja, pitanje je da li je to moguće.
"Srbija je potpisala Milenijumsku deklaraciju 2000. godine i obavezala se da će za 50 odsto smanjiti stopu nepismenih i polupismenih u narednih 15 godina. Takodje, postoje i odredjeni kriterijumi propisani evropskim dokumentima, neophodni za ulazak u EU. Srbija potpisuje različite deklaracije, ali ne radi ništa da bi ih sprovela", kaže sagovornik "Novosti".
"Po koeficijentu produktivnosti radne snage, Srbija je na 80. mestu, a iza je mali broj zemalja. Sa sadašnjom obrazovnom strukturom, suludo je očekivati da postanemo deo Evropske unije, jer mi nemamo kapacitet da to postignemo."
Tako na primer procenat nepismenih u Sloveniji iznosi svega 0,6 odsto, dok je u Portugalu taj procenat visok oko 20 odsto. U Nemačkoj je nepismeno izmedju šest i osam odsto gradjana. Iako su ovi procenti veći nego u Srbiji, za većinu evropskih zemalja obrazovanje je najveći prioritet.
Bivši britanski premijer Toni Bler je po dolasku na vlast prvo napravio reformu obrazovnog sistema, a Irska je od jedne male siromašne zemlje investiranjem u obrazovanje napravila ekonomski bum.
(MONDO)
