Udeo državljana Srbije koji traže azil iznosi 42 odsto svih azilanata sa Zapadnog balkana, a slede Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora, navodi se u redovnom izveštaju o funkcionisanju bezviznog režima u regionu.

Gotovo tri četvrtine svih azilanata tražili su utočište u Nemačkoj, uprkos gotovo nikakvih šansi da im zahtev bude odobren, utvrdila je Komisija.

Izveštaj pokazuje da broj azilanata neprestano raste otkad su zemlje Zapadnog Balkana stavljene na belu Šengensku listu i sugeriše niz mera koje treba da preduzmi zemlje iz regiona i države.

Od zemalja iz kojih dolaze azilanti, uključujući i Srbiju, se traži da ojačaju međusobnu saradnju i graničnu kontrolu i da se osobe koje zarad profita podstiču imigraciju podvrgnu krivičnom progonu.

Zemljama EU koje su meta azilanata sugeriše se u izveštaju da skrate obradu zahteva za azil, preispitaju finansijske beneficije za azilante i pojačaju saradnju sa državama Zapadnog Bakana kako bi se talas zloupotreba zaustavio.