Ispred beogradske Palate pravde, gde je u podne nastavljen postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihajlovića, okupio se veliki broj njegovih pristalica ali i protivnika, tako da imamo mini miting i kotramiting.
Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika policije, raspoređenih u kordonima, kako ne bi došlo do sukoba.
U publici velike sudnice broj jedan Višeg suda u Beogradu bili su lider radikala Vojislav Šešelj, princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i druge javne ličnosti.
Ispred suda je tako bilo mnogo uzbudljivije nego unutar sudnice, jer je proces praktično vraćen na početak.
Proces za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića danas je formalno krenuo ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća Višeg suda u Beogradu.
Sudija je najavio da bi ovaj proces mogao da traje još dva do tri ročišta i da se okonča završnim rečima predlagača rehabilitacije. Po zaključenju rasprave, sud će pisanim putem doneti svoju odluku u roku od 30 dana.
Ovaj višegodišnji proces bio je u završnoj fazi, a predlagači rehabilitacije danas su se pripremili za izlaganje završnih reči, ali je zbog pravne procedure postupak krenuo ispočetka.
Prethodni predsednik veća Aleksandar Ivanović izabran je za sudiju višeg suda, pa više nije u njegovoj nadležnosti da vodi ovaj postupak.
Sudsko veće Aleksandra Trešnjeva odlučilo je da ne saslušava neposredno ponovo sve svedoke već da se upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze.
Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.
Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu.
Presuda je izvršena 17. jula 1946. godine, utvrđeno je u ovom procesu, ali se još ne zna gde je pokopan..
Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
